Izvor: Politika, 13.Feb.2011, 23:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Džingis-kan zagađivač
Vojskovođa koji je, po svemu sudeći, ostavio najviše potomaka ostavio je svojevrsni „ugljenički otisak” na našoj planeti. Ali ni izdaleka toliko dubok kao što je jurišanjem na ženski rod
Znali ste da je Džingis-kan (1162–1227), po svemu sudeći, muškarac koji je ostavio najviše potomaka na našoj planeti?
Proslavljeni mongolski vojskovođa iz 12. i 13. stoleća,koji je uobručio najveće carstvo kopneno u istoriji, upamćen je i po nenadmašnoj plodnosti: >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pretpostavlja se da osam odsto muškinja iz Azije nosi njegov hromozom! Ni nezadrživi osvajač, ni verni saborci koji su ga pratili nisu, očigledno, dangubili u danima zatišja uoči bitaka.
Zajednički hromozom „ipsilon” (Y ili super ipsilon), koji se pripisuje „Najvišem sinu čovečjem” ili „Oštrom čeliku” – što su mu dva najpoznatija hvalospevna nadimka – otkriven je kod 16–17 miliona pripadnika jačeg pola, uglavnom stanovnika srednje Azije. Proučavanja se zasnivaju na pretpostavkama, budući da grob čuvenog ratnika nikada nije pronađen.
Da li je to dovoljno da se Džingis-kan optuži za zagađenje životne sredine? I da mu posmrtno pošaljemo ekološku policiju na neznano grobno mesto?
Silovanje žena
Posredno, kao i u slučaju silovanja žena na koje su Mongoli u svojem divljem pohodu nailazili, uticali su na menjanje količine ugljen-dioksida u atmosferi. Najviši iznos dostigao je godišnji učinak sagorevanja benzina u naše vreme!
Ni to nije nadmašilo posledice izazvane bavljenjem poljoprivredom.
Najnovije istraživanje sprovedeno na Univerzitetu Stanford (SAD), koje je obuhvatilo doba od 800. do 1850. godine, razmatralo je spregu između korišćenja zemljišta i ispuštanja pomenutog gasa. U tom vremenu ljudi su svakodnevno sekli šumu i žbunje pretvarajući tle u buduće oranice. Poznato je da je zelenilo odvajkada igralo ulogu „prirodnog usisivača” škodljivih gasova.
U pojedinim krajevima sveta su, s vremena na vreme, ratovi i boleštine proređivali, pa i iskorenjivali stanovništvo, zbog čega je rastinje iznova bujalo. Da li je to bilo dovoljno da uspostavi narušenu ravnotežu upijanja ugljen-dioksida?
Na osnovu istorijskih podataka, američki istraživači su sačinili svojevrsne poljoprivredne obrasce (modele) da bi ocenili koliko su uplivisala četiri velika vojevanja i pošasti: mongolsko pokoravanje Azije (1200–1380), „crna smrt” (ili bubonska kuga) u Evropi (1347–1400), zauzimanje Amerike (1519–1700) i pad dinastije Ming u Kini (1600–1650).
Ugljenički trag
Sva četiri događaja uzrokovala su pomor ljudi na veliko (samo je zaraza u Evropi pokosila 25 miliona). Majka priroda je to jedva osetila, jedini vidljiv trag ostavilo je prodiranje mongolskih hordi koje je uvećalo ispuštanje ugljen-dioksida (ključni sastojak tzv. staklene bašte) za manje od 0,1 delića čestica na milion.
To je značilo da su šume usisale oko 750 miliona tona ovog gasa, što je jednako učinku godišnjeg sagorevanja benzina danas. Neznatno, zar ne?
Ali u poređenju s preindustrijskim dobom količina ugljen-dioksida u atmosferi narasla je na oko 100 delića na milion, i to je poprilično veće!
Delovanje sva četiri istorijska zbivanja na životnu sredinu bilo je skromno ili neznatno iz nekoliko razloga. Izučavanje uzoraka izvađenih sa dubine ledenog prekrivača Antarktika ukazuje da su kosmički činioci, kao što su kolebanja u Sunčevom ozračivanju Zemlje, odigrali kudikamo važniju ulogu.
Naučnici, međutim, još nisu rastumačili naglo zagonetno opadanje ispuštanja ugljen-dioksida koje se desilo između 16. i 18. veka.
A što se tiče Džingis-kanovog upražnjavanja slobodnog vremena, Met Ridli („Crvena kraljica”) i Džared Dajmond („Zašto je seks zabavan”) seks svrstavaju u presudne činioce za razviće i usavršavanje ljudske vrste. Iz čega proističe da se mongolski vojskovođa temeljno posvetio tom zadatku.
Ne mareći previše za životnu sredinu.
Stanko Stojiljković
objavljeno: 14.02.2011
