Izvor: Politika, 24.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dva lica Džejmsa Votsona
Biologija je imala tri vododelnice: Gregora Mendela koji je eksperimentišući s graškom otkrio zakone nasleđivanja preko gena (diskretne jedinice nasleđa). Zatim, Čarlsa Darvina koji je celokupnom postojećem i nepostojećem živom svetu našao zajednički imenitelj – evoluciju. I najzad, naše savremenike Džejmsa Votsona i Frensisa Krika (nedavno preminuo) koji su 1953.godine ovim gore navedim osobinama za sva živa stvorenja na Zemlji našli molekularno objašnjenje – odgonetnuli su molekularni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mehanizam koji je sve to omogućio. To svoje otkriće obelodanili su 1953. godine, verovali ili ne, u jednom pabu (pivnici!) u engleskom Kembridžu uzviknuvši: Otkrili smo tajnu života! Gorepotpisani ne može a da se u potpunosti ne složi s takvom izjavom.
Džejms Votson, dugogodišnji profesor na Harvardu a zatim i direktor jednog od najprestižnijih naučnih instituta u Kold Spring Harboru na Long Ajlendu kod Njujorka, ima nažalost, kao i rimski mitološki bog Janus, dva lica. Jedno koje odslikava genijalan um, neverovatnu oštroumnost, do bola beskompromisan koji, čak, i emotivno ne trpi bilo kakvu naučnu nedorečenost, klovniranje u nauci, mediokritetstvo.
On je jednom ili dva puta mesečno održavao u svojoj laboratoriji (soba za oko 50 slušalaca) čuvene seminare. U osam uveče! Po pozivu si bili i predavači, ali i slušaoci. Tako je jedne godine novopečeni nobelovac bio pozvan da održi "seminar četvrtkom uveče". Seminar je trajao, možda, pet-šest minuta duže nego što je predviđeno (Votson je stalno napadno gledao na sat), da bi posle predavanja ustao i rekao: "Dobro (XY) čuli smo činjenice, da li imaš nameru i kada da nam kažeš stvarne činjenice!" Tajac, muk! Dabome, diskusije nije ni bilo! Istini za volju, predavanje nobelovca bilo je uopšteno, više udžbeničko, a pretpostavljalo se da će nam govoriti o rezultatima za koje je zaslužio Nobelovu nagradu.
Drugom prilikom predavač je bio Japanac. Poslovično, oni loše i nerazgovetno govore engleski. Tako je bilo i ovog puta. Na kraju je ustao Votson: "Možda je predavač i imao šta da nam kaže, ali nam to nije rekao!" Razlaz!
Međutim, i u javnim nastupima izvan nauke Votsonovi ispadi su bezbrojni. Njegove izjave često su bile obojene rasizmom i seksizmom: od toga da bi voleo da vidi svet prepun genetički skrojenih (genetičko inženjerstvo) lepih devojaka do onoga da je seksualni nagon vezan za boju kože (Hiljadu i jedna noć?). I najzad, što je prelilo i strpljenje i obzir prema jednom idolu, ikoni biologije, jeste njegova nedavna izjava data britanskom listu da su Crnci manje inteligentni i manje sposobni za zapošljavanje. To, čak, ni najveći poštovaoci Džejmsa Votsona nisu mogli da prihvate. Stoga je po hitnom postupku suspendovan sa vodeće pozicije u laboratoriji u Kold Spring Harboru, otkazana su mu brojna već zakazana predavanja širom sveta. Jednom rečju, doživotno je otpisan iz naučnog i javnog života! Pitanje je da li je to zaslužio i, još bolnije, šta ga je nagnalo da se tako ponaša?
Ne želeći da branim ovaj lični sunovrat hoću da naglasim da, kada se prašina slegne i istoričari mirno i bez uzburkanih osećanja budu opisivali Džejmsa Votsona, s nadimkom "pošteni Džim" (Honest Jim), neće moći da ne kažu da je bio jedan od najbriljantnijih ljudskih umova. Džejms Votson i Frensis Krik (više prvi) videli su dalje, mnogo, mnogo dalje, nego i Moris Vilkins i Rozalind Franklin koji, imajući neposredne ekperimentalne rezultate, nisu sagledali svu biološku lepotu i smisao strukture DNK (dezoksiribonukleinska kiselina). Prva dvojica su objedinili osobine svih živih bića i objasnili kako se roditeljske osobine nasleđuju, a da svi mi imamo zajedničke pretke nastale ili nestale tokom evolucije. Šta još postići u životu?
Džejms Votson je napisao nekoliko knjiga, a u široj javnosti najpoznatija je autobiografska ispovest: "Dvostruka zavojnica" (The Double Helix) koja romansijerski, čak bi se moglo reći trilerski, slično "Davinčijevom kodu", opisuje otkriće strukture DNK. Druga i, verovatno, bez premca u biologiji jeste "DNK, tajna života". Ozbiljna i naučno utemeljana, držim je na noćnom ormariću i kada je nasumično otvorim i pročitam stranicu-dve uvek nešto novo naučim. Tako sam saznao da je fašizma začet preko tzv. eugenike (stvaranje čiste ljudske rase), upravo, u Kold Spring Harboru (SAD), da bi kasnije ovo "naučno otkriće" Adolf Hitler uzeo za temelj svoje ideologije.
Treća koju pominjem je nedavno izašla (takođe autobiografska) "Klonite se dosadnih ljudi: pouke iz jednog života u nauci". Opet do bola iskrena i otvorena.
I najzad, lično iskustvo. Povodom stogodišnjice Mendelovog otkrića Džejms Votson je napisao prvi udžbenik molekularne biologije "Molekularna biologija gena". Poslao sam pisamce da mi dozvoli da je prevedemo na srpski. Pozvao je telefonom i rekao da ne mora ništa da se plati, ako bude troškova sa izdavačem on će to da pokrije. Jedini uslov: da mu dostavim primerak prevoda. Kada je knjiga izašla, prosledio sam su dva. Nedugo potom vraćen mi je jedan ekspresnom poštom uz opasku: "Dogovorili smo se da bude samo jedan!"
Eto, i to je Honest Jim!
[objavljeno: ]
