Izvor: Politika, 25.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dugački rep dugoumiruće zvezde
Američki astronomi su otkrili nešto neobično: zvezdu s repom komete u Mlečnom putu. Još je čudnije što ogroman produžetak od gasa i prašine pripada jednoj od najprivlačnijih "nebeskih svetiljki", nazvanih "crveni divovi", čije je ime na latinskom: divna ili čudesna (Mira). Od našeg Sunca (u takvo stanje dospeće za četiri-pet milijardi godina) sada je krupnija 400 puta, iako ima istu masu.
I amateri i profesionalci dotičnu posmatraju već 400 godina, ali podužu repinu koju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vuče za sobom tek nedavno je snimio u ultraljubičastom spektru svemirski teleskop "Galeks" (Galaxy Evolution Explorer), odaslat da kruži oko Zemlje i prati promene u galaksijama. Zadivljujuća lepotica - čas vidljiva, čas nevidljiva golim okom - juri kroz našu galaksiju 300 puta brže od metka. Imajući u vidu da se, zbog izbacivanja vrelih sastojaka, nadima i sažima (pulsira) sijajući slabije i jače u razdoblju od 332 dana, možete je videti bez uveličavanja sredinom novembra.
Osmatračima nije bilo teško da uoče nešto što je izgledalo kao kometa sa ogromnom komom. Mira izbacuje, zapravo, materijal koji se proteže 13 svetlosnih godina ili oko 20.000 prosečnih razdaljina od Sunca do Plutona. Najbliža nama jeste zvezda Proksima Kentauri - četiri svetlosne godine. U proteklih 30.000 godina od odbačene kosmičke građe moglo je da se uobliči, najmanje, devet Jupitera ili, čak, 3.000 Zemalja. Za jednu našu planetu izbaci se dovoljno svakih deset godina.
Sličnu zvezdu niko ranije nije opazio!
"Ostao sam preneražen kada sam ugledao neočekivani orijaški rep iza dobro poznate zvezde", rekao je Kristofer Martin iz Kalifornijskog instituta za tehnologiju. "Zanimljivo je da on u međuzvezdanim razmerama nalik pramenu gasa koji ostavlja mlazni avion ili talasu iza brzog glisera".
Dotični vodeći naučnik na svemirskom teleskopu je prvopotpisani na članku u uglednom časopisu "Priroda" (Nature). Mirin "nebeski otisak" pruža jedinstvenu priliku za proučavanje umiranja zvezda nalik Suncu i rasejavanje semena (gas i prašina) za obrazovanje novih zvezda i planeta.
To je "crveni div" (starija zvezda koja gubi ogromne količine površinskih vrelih gasova), čijim brzim kretanjem rep rasipa ugljenik, kiseonik i druge važne hemijske sastojke (elemente) za nastanak zvezda, planeta, čak i života. Neobični trag nastao je, dakle, u minulih 30.000 godina.
"Imamo nesvakidašnju pojavu, pokušavamo da shvatimo zakone fizike koji stoje iza toga", izjavio je jedan od sapotpisnika Mark Sejbert iz Opservatorije Karnegi instituta. "Nadam se da ćemo uspeti da je rastumačimo i naučimo više u vezi sa životom same zvezde".
Pre milijardi godina Mira je bila nalik našem Suncu, vremenom je počela da se pretvara u zvezdu koja se naziva promenljivi "crveni div", izlivajući vrele gasove zbog čega je povremeno dovoljno sjajna da se vidi golim okom. Kada svoje preostalo gorivo izbaci u svemir, stvoriće se raznobojna školjka nazvana planetarna maglina koja će vremenom izbledeti ostavljajući samo potrošeno jezgro zvezde - "belog patuljka".
U poređenju sa ostalim "crvenim divovima" Mira putuje neverovatno brzo, po svemu sudeći pod uticajem privlačenja i odbacivanja drugih zvezda s kojima se sretala u svom veku. Sada dostiže brzinu od 130 kilometara u sekundi, vrteći se ukrug s malenom udaljenom pratiljom za koju se veruje da je "beli patuljak". Zvezde u ovom paru, poznatom kao Mira A ("crveni div") i Mira B ("beli patuljak"), igraju veoma usporeni tango kružeći jedna oko druge (krug sastave za 500 godina), a zajedno jure sazvežđem Kita, udaljenom oko 350 svetlosnih godina od Zemlje.
Svemirski teleskop "Galeks" otkrio je, osim Mirinog repa, gomilanje vrelog gasa ispred zvezde i dva sinusoidna mlaza koji izlaze s prednje i stražnje strane. Astronomi pretpostavljaju da prednji zagreva stražnji (onaj koji izbacuje zvezda) zbog čega svetli ultraljubičastim svetlom. Pomenuti vreli blještavi pramen uvija se iza zvezde oblikujući vrtložni rep.
Činjenica da je čudesan trag vidljiv samo u ultraljubičastom delu spektra može objasniti zašto ga drugi teleskopi nisu do sada snimili. "Galeks" je veoma osetljiv na ovim svetlosnim talasnim dužinama i široki ugao snimanja što mu omogućuje potragu za neobičnim ultraljubičastim pojavama na nebu.
[objavljeno: ]
