Izvor: Politika, 18.Mar.2013, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dubine okeana vrve od života
Analiza uzoraka sa dubine od 11 kilometara pruža nove dokaze da mnogo organizama može da opstane u uslovima niskih temperatura, ogromnog pritiska i potpunog mraka
Dugo se verovalo da je Marijanski rov, najdublja tačka na planeti, suviše neprijateljska sredina za bilo koji oblik života. Međutim, naučnici su u uzorcima vode s dubine od 11 kilometara ustanovili živu aktivnost organizama mikroskopske veličine. Otkriće objavljeno u poslednjem broju naučnog časopisa „Nejčer >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << geosajens” novi je u nizu dokaza da postoji mnogo organizama koji mogu da opstanu u uslovima veoma niskih temperatura, ogromnog pritiska i potpune tame.
„Najdublji delovi najdubljih okeana svakako nisu zone smrti”, rekao je jedan od autora studije, dr Robert Ternevič iz Škotske asocijacije istraživača mora.
Naučnici su 2010, pre nego što se reditelj Džejms Kameron sam spustio u Marijanski rov, poslali na dno sondu koja je uzela uzorak sedimenata. Analiza nivoa kiseonika otkrila je prisustvo velikog broja mikroba.
„Oni dišu isto kao mi, pa je potrošnja kiseonika indirektan pokazatelj aktivnosti te zajednice”, objasnio je škotski istraživač.
Naučnike je iznenadio podatak da su ovi primitivni jednoćelijski organizmi dvostruko aktivniji na dnu Marijanskog rova nego na drugom istraženom mestu na duplo manjoj dubini od šest kilometara.
Oni se hrane velikom količinom mrtvih biljaka i ostataka morskih životinja koji padaju s površine mora i ostaju zaglavljeni u strmim liticama rova. Količina hranljivih materija na ovoj dubini nagoveštava da bi Marijanski rov, koji pripada takozvanoj Hadovoj zoni (po bogu podzemlja), mogao da odigra ključnu ulogu u ciklusu ugljenika u životnoj sredini i regulisanju klime na zemlji.
„To što se ovde akumuliraju veliki količine organskih materija koje sadrže ugljenik znači da ovo mesto igra važnu ulogu u uklanjanju ugljenika iz okeana i atmosfere iznad njega. Rovovi u Hadovoj zoni mogli bi da odigraju važniju ulogu u globalnom ciklusu ugljenika nego što se do sada mislilo”, kaže dr Ričard Ternevič za Bi-Bi-Si.
Kada je autor „Titanika” i „Avatara” prošlog marta izronio s dna okeana kao prvi čovek koji je sam u podmornici dotaknuo najnižu tačku na planeti, rekao je da video jedan strani, sterilni svet, nalik na pustinju ili svemir.
On je u decembru na sastanku udruženja američkih geofizičara predstavio neka od otkrića do kojih su na osnovu njegovih snimaka došli naučnici sa instituta Skrips. Snimio je između ostalog tepih od mikroba – grupaciju mikroorganizama koji žive uz stene i održavaju se u životu zahvaljujući hemijskom procesu koji je možda sličan onom koji je doveo do nastanka života u našem solarnom sistemu.
Naučnici tek treba da podrobnije analiziraju oko 20.000 mikroorganizama koje je dokumentovala Kameronova ekspedicija.
J. J. K.
objavljeno: 19.03.2013.
.jpg)
