Izvor: Politika, 15.Apr.2010, 00:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Droga „potpuno prirodno” ubija apetit
Dijetetski proizvodi ne podležu potrebnoj kontroli pa se u njima nalazi i zabranjena „hemija”. Sve se više naivno veruje u svemoć i isključivo pozitivne efekte bilja, tvrdi profesorka Hemijskog fakulteta Vlatka Vajs
Zelena kafa za mršavljenje firme „Elefant” koju reklamira popularna pevačica Leontina nedavno je povučena sa tržišta jer je ustanovljeno da sadrži zabranjene supstance. Za ovo otkriće, koje je uznemirilo mnoge koji su bezbrižno pijuckali veoma prodavan >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << napitak verujući da će im se suvišna telesna masa istopiti a da se oni nimalo ne potrude, zaslužan je tim prof. dr Vlatke Vajs sa Hemijskog fakulteta u Beogradu. Iako je pronalazak podigao ogromnu prašinu u javnosti, bio je sasvim slučajan, otkriva profesorka Vajs u razgovoru za „Politiku”.
– Jedan student nam se požalio da pije ovu kafu i da oseća lupanje srca. Analizirali smo je i otkrili da sadrži lek „reduktil” koji je zabranjen u EU, SAD, Kanadi ali i u Srbiji.
Ubrzo su akademci postavili rezultate istraživanje na sajt Krstarice, pa je i šira javnost saznala šta je tajna pića uvezenog iz Kine.
Zelena kafa i drugi dijetetski, ali i prirodni preparati nisu ni dovoljno ispitani ni dovoljno kontrolisani, tvrdi profesorka Vajs koja godinama proučava lekovito bilje. Prva je otkrila nova jedinjenja u kantarionu koja imaju antidepresivna svojstva. Zahvaljujući istraživanjima na Hemijskom fakultetu zna se i za antibakterijsko delovanje semena maline, kao i za antioksidanse u semenkama grožđa. Ona, međutim, primećuje da „užasna propaganda proizvođača prirodnih preparata” sve više uspeva da ubedi ljude da nešto što dolazi iz prirode ne može dovesti do neželjenog dejstva.
– Plašeći se posledica medikamenata, pacijenti se okreću alternativi verujući da „prirodan proizvod” garantovano leči, a nema negativnih efekata. Ovo je netačno jer je svaka biljka puna i dobrih i loših supstanci. Mnogi otrovi i droge potiču iz prirode, strihnin je prirodan, kao i kokain.
Naravno, važi i suprotno, kada se iz štetne biljke izoluje blagotvorna materija. Tako su stručnjaci Hemijskog fakulteta otkrili da tisa truje, ali i spasava.
– Vidite, samo sedam-osam bobica tise može da ubije čoveka, pa su stari Rimljani presuđivali sebi tisom, ali, opet, hemičari su iz korena izvukli delotvornu supstancu protiv raka na osnovu koje se pravi jedan od najjačih lekova protiv malignog tkiva – „taksol”. On se u SAD koristi za tretiranje raka dojke.
Ne može se dovoljno naglasiti da lekovito bilje nikako ne treba uzimati na svoju ruku, ističe profesorka. Prevelika konzumacija može dovesti do trovanja čak i kada biljka sadrži negativne supstance samo u tragovima.
– Iza svakog novog leka stoji makar deset godina kliničkog ispitivanja, dok se biljni i dijetetski preparati ne ispituju klinički niti za njih važe strogi zakoni.
Dodatna nevolja sa zelenom kafom je što je na njenim pakovanjima pisalo „potpuno prirodan proizvod” pa nikako nije smela da sadrži lek. Deklaracija je govorila da nema „reduktila”. Kako je moguće da to niko nije proverio? Kako ističe naša sagovornica, ona se obratila Ministarstvu zdravlja i Agenciji za lekove ali su u ovim institucijama kazali da su nadležni samo za medikamente.
Da li je onda sama zelena kafa bez „reduktila” štetna?
Nije. Zelena kafa je, objašnjava profesorka, kao i zeleni čaj, puna antioksidanata, a tegobe je izazivao „reduktil”, veoma sličan amfetaminima koji se nalaze u ekstaziju.
– To je trik sa „reduktilom”. On kao i ekstazi izaziva povišena raspoloženja i odvraća i telo i mozak od želje za hranom.
Briselski naučnici su otkrili da je količina amfetamina u vodi iz česme veća na početku sedmice na osnovu čega su zaključili da populacija daleko više uzima narkotike tokom vikenda nego radnim danima. Reciklažom vode amfetamin se našao u česmama, pa profesorka, koja je već upoznata sa aparatom koji je ovo detektovao, kaže da voda iz slavina nikada nije sasvim čista jer do nje uvek dolaze makar i male količine različitih sastojaka, na primer iz mokraće. Ipak, tehnologija za proveru supstanci sve je savršenija, zaključuje profesorka Vlatka Vajs, pa će i pored toga što se kod nas „hemija” zatekla u prirodnom proizvodu biti sve teže maskirati stvarni sastav preparata.
Jelena Stevanović
[objavljeno: 15/04/2010]
