Izvor: Politika, 17.Sep.2011, 23:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dosta posla s preminulima
Mogu da zamislim izazove pred kojima bismo se našli kada bismo pisali o živima. Sujeta je veoma izražena kod naših ljudi, i time je sve rečeno, kaže akademik Vladan Đorđević, glavni urednik kapitalnog višeknjižja „Život i delo srpskih naučnika”
Naučni i izdavački poduhvat za ugled, i u nas i u svetu. „Život i delo srpskih naučnika” u više knjiga, pod okriljem Srpske akademije nauka i umetnosti. Do sada je odštampano 12, počev od 1996. godine.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
S pažljivo sačinjenog spiska koji obuhvata nešto više od 200 naučnika, objavljeno je 140 rukopisa, čiji su autori uglavnom penzioneri. Zašto? Zato što mlade istraživače ne zanima istorija nauke, sakupljaju bodove za napredovanje u karijeri. A umirovljenici umeju ponekad da zakažu.
Kakvi još izazovi vrebaju niotkuda? Za sada je jedino izvesna puna podrška države, naglašava akademik Vladan Đorđević, glavni urednik bez čijeg odobrenja nijedno slovce ne može u štampariju.
Kako se rodila zamisao za izdavanje kapitalnog višeknjižja posvećenog životu i delima srpskih naučnika?
Ideja da se na sistematičan način pristupi proučavanju života i rada poznatih srpskih naučnika potekla je od jednog čoveka – akademika Miloja Sarića 1991. Sledeće godine Predsedništvo SANU odlučilo je da se osnuje Međuodeljenjskiodbor za proučavanje života i rada naučnika u Srbiji i naučnika srpskog porekla (zvanični naziv). Prvi predsednik bio je, prirodno, Miloje Sarić.
U sledećih nekoliko godina sistematičnim i predanim radom sačinjen je spisak sa nešto više od 200 naučnika prirodno-matematičkih, medicinskih i tehničkih nauka, koji su svojim rezultatima u značajnoj meri zadužili našu nauku i ostavili trag vredan trajnog pomena. Tek 1996. odštampana je prva knjiga sa životnim i radnim biografijama desetorice naučnika, među kojima Josifa Pančića, Sime Lozanića, Mihajla Pupina, Jovana Žujovića, i drugih. Pre kratkog vremena izašla je 12. knjiga, pre nekoliko godina izdata je jedna međuknjiga sa sažecima na engleskom jeziku i portretima 125 naučnika obrađenih u prvih deset knjiga.
Kojim se dugoročnim ciljem prevashodno rukovodila SANU upuštajući se u ovaj zahtevan i značajan poduhvat?
U toku dva veka postojanja nove srpske države, uporedo sa ostalim delatnostima, veoma se razvila nauka, a njeni rezultati su u mnogim slučajevima direktno uticali na napredak države. Bilo je krajnje vreme da se studiozno pristupi prikupljanju svih bitnih podataka u vezi sa njihovim životom i radom dok su još živi potomci (deca i unuci!) i saradnici koji bi mogli da posluže kao dragoceni izvor informacija. U te podatke, svakako, spada i kompletna bibliografija naučnika.
I ranije je pisano o pojedinim naučnicima, najčešće povodom značajnih godišnjica rođenja ili smrti ili obeležavanja godišnjica ustanova u kojima su radili, ali to je činjeno sporadično i neujednačeno. Treba priznati da je bilo i ozbiljnijih poduhvata, kakav je profesora Vladimira Šolaje koji je pre dosta vremena izdao seriju knjiga „Putevi inženjerstva u Srbiji”. Kao što samo ime kaže, odnosila se samo na tehničke naukekod nas, a ne i na našu celokupnu nauku. Prema tome, osećala se istinska potreba da se proučavanju života i rada srpskih naučnika pristupi ozbiljno i temeljno.
Postoje li slična istraživačko-izdavačka pregnuća u drugim zemljama? Na koga ste se ugledali?
Meni je poznato samo jedno takvo pregnuće. Engleska kraljevska akademija (The Royal Society of London) već nekoliko desetina godina izdaje veoma sličnu ediciju (Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society), u okviru koje se piše o preminulim članovima. Članci su po stilu veoma slični našim. Razlikuju se jedino po tome što su, u proseku, kraći. Ustvari, kraći je deo koji se odnosi na životni put naučnika. Naučni doprinosi su analizirani opširno i detaljno, kao i kod nas.
Poznato mi je da je akademik Miloje Sarić bio upoznat sa ovim izdanjem i veoma je verovatno da mu je ono poslužilo kao nekakav uzor. Kada sam ga prvi put držao u ruci, priznajem da mi je sličnost sa našim godila.
Koliko je do sada životopisa objavljeno, a koliko još preostaje?
U 12 knjiga je objavljeno 140 rukopisa. Najvećim delom to su naučnicispomenutog spiska koji je sačinio odbor u prvoj fazi rada. Ima i nekoliko životopisa, uglavnom članova SANU koji su u međuvremenu preminuli.
Prema kojim merilima se biraju ličnosti i dostignuća? Stiče se utisak da preimućstvo imaju akademici, zar ne?
Kriterijumi za izbor ostali su nepromenjeni od vremena osnivanja. Radi se o vrhunskim naučnicima – najjačim profesorima univerziteta i naučnim savetnicima u institutima, koji su konkretnim rezultatima na nesporan način zadužili našu nauku i doprineli njenom ugledu u svetu. Rezultati se mere kvalitetom i brojem objavljenih naučnih radova i drugih publikacija u renomiranim časopisima, odjekom koji su te publikacije imale u našoj i svetskoj naučnoj javnosti, ostvarenom primenom tih rezultata u praksi, saradnjom s mlađim naučnicima, ugledom koji je naučnik za života uživao u svojoj okolini i šire i tako redom.
Kada je u pitanju broj objavljenih publikacija, izuzetak čine nekoliko naučnika iz ranog perioda nastanka nove srpske države koji se tim brojem ne mogu pohvaliti, ali su, rukovodeći se veoma izraženim patriotskim osećanjima, odigrali važnu prosvetiteljsku ulogu u školovanju stručnjaka neophodnihrazvoju zemlje (tipičan primer je Vuk Marinković u 11. knjizi).
S obzirom na to da su kriterijumi dosta slični onima za izbor u SANU (razumljivo, za uvršćivanjeu edicijusu, ipak, blaži!), nije čudno što preovlađuju akademijini članovi. Od 140 čije su biografije obrađene, samo (!) 54 nije iz SANU. Prepuštam čitaocima da izvlače sopstvene zaključke.
Na kakav odjek je naišlo dosadašnjih 12 tomova? Jesu li srpski naučnici ostavili međunarodno prepoznatljiv trag?
Tiraž pojedinih izdanja je 500 primeraka, od toga se 150 šalje u razmenu bibliotekama, većinom u inostranstvu. Nekoliko desetina se besplatno podeli članovima SANU, a ostatak se prodaje. Do sada je šest tomova rasprodato, preostali se mogu kupiti u knjižari „Inicijal”u Knez Mihailovoj 35. Ako je suditi po ovim rezultatima,možemo biti zadovoljni. Takozvana „međuknjiga”štampana je u 650 primeraka i, po pravilu, poklanja se svim akademijinim gostima. Kod većine je pobudila živo interesovanje, pa su mnogi poželeli da u svojim sredinama pokrenu sličanizdavački poduhvat.
Ko opisuje i ocenjuje odabrane velikane, a ko odabira opisivače i ocenjivače?
Autore koji će pisati određuje odbor na predlog nekog od svojih članova. To morajubiti dobri poznavaoci oblasti da bi na kompetentan način opisali najznačajnije rezultate naučnika. Poželjno je da to bude sledbenik ili učenik, neko ko je s njime sarađivao duže vreme, neko ko je uradio svoju doktorsku disertaciju pod njegovim rukovodstvom itd. Nije lako pronaći takve.
Mlađe ljude kod nas istorija nauke, po pravilu, ne zanima. Dovoljno su opterećeni svakodnevnim životom i radom, prikupljanjem poena koji im omogućuju napredovanje u karijeri. Ne mogu da im to zamerim. Najpogodniji su, u stvari, penzioneri u dobroj fizičkoj i mentalnoj kondiciji. Međutim, događa se da ponekad precene svoje mogućnosti, pa se dogode velika kašnjenja.
Svaki rukopis, bez obzira na oblast rada opisanog naučnika, detaljno pročitam najpre ja i autoru stavim primedbe, ako ih imam. Posle toga se rukopis šalje unapred određenom recenzentu, odabranompo sličnim kriterijumima kao i autor. Članak ide u štampu kada autor ispuni sve zahteve koje imamo recenzent i ja.
Da li će se preći na uvršćivanje živih naučnika kada se budu iscrpli počivši? Možete li zamisliti s kakvim ćete se izazovima u tom času suočiti?
Ne verujem da se to može dogoditi u dogledno vreme. Imamo pred sobom još dosta posla s preminulima. Pored toga, jedan od naših veoma važnih ciljeva jesteformiranje kompletne bibliografije naučnika, a to je, razume se, moguće samo kod preminulih. Inače, mogu da zamislim izazove pred kojima bismo se našli kada bismo pisali o živima. Sujeta je veoma izražena kod naših ljudi, i time je sve rečeno!
Nameravate li da zapisano pretočite u digitalni oblik, kako to dolikuje vremenu u kojem živimo?
To je veoma aktuelno pitanje, ali odbor nije kompetentan da o tome sam odlučuje. Odluka treba da bude doneta uPredsedništvu SANU i da se odnosi na sva izdanja. Pominjana engleska edicija segodinu dana od štampanja moženabavitisamo na hartiji, a posle toga postajebesplatno dostupna preko Interneta. Možda bismo i mi mogli da postupimo slično.
Čime opravdavate zastoje u izlaženju? Imate li podršku države?
Prvobitno zacrtani plan da se izdaje jedan tom godišnje nismo ispunili. Najveći zastoj smo imali između 11. i 12. knjige – dve godine. Razlog je bio nedostatak dovoljno kvalitetnih rukopisa ili bolje reći autora.Do pre nekoliko godina imali smo delimičnu pomoć države, od resornog ministarstva, pasmo bili prinuđeni da tražimo sponzore. I u tome smo bili dosta uspešni. Sada imamo punu podršku države, i to preko akademije.
Stanko Stojiljković
objavljeno: 18.09.2011.
