Izvor: Politika, 11.Dec.2010, 23:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dijamantska planeta
Astronomi se zamišljeno češkaju po glavi, jer će morati da ponude novo tumačenje nastanka planeta. Hoće li to ubrzati otkrivanje novih svetova
Otkrivena je planeta na kojoj bi žene zauvek bile usrećene. Možete li ih zamisliti kako vasceli dan predano sakupljaju dijamante?
Ali ima nešto što im sreću kvari. Na novoopaženom nebeskom telu nema života, niti je on, u načelu, moguć. Zašto? Zato što je previše vruće: temperatura na površini dostiže, za zemaljske >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << uslove življenja, neverovatnih 2200 Celzijusovih stepeni.
A suviše je daleko – 1200 svetlosnih godina od nas. (Svetlosna godina je rastojanje koje svetlost, jureći brzinom od oko 300.000 kilometara u sekundi, prevali za godinu dana, a to je oko 9,6 hiljada milijardi kilometara.)
Astronomi se češkaju
Osmatrači sa Univerziteta Prinston (SAD) koristili su svemirski teleskop „Spicer”, koji kruži oko Zemlje, da pobliže osmotre diva, nazvanog WASP-12b po istoimenoj zvezdi, koji ima 1,4 puta veću masu od Jupitera u našem kosmičkom dvorištu. To je do sada najtoplija planeta od 500 otkrivenih izvan Sunčeve porodice (ekstrasolarne).
Kao u ma čijoj svakodnevici, iznenađenje je čekalo iza ćoška. U gasovitom omotaču nalaze se velike količine metana i ugljen-monoksida, nešto vode i neobično mnogo čistog ugljenika. A to upućuje na pretpostavku da su na mogućim čvrstim planetama u blizini stene sačinjene od čistog ugljenika, poput dijamanta i grafita, a ne od silicijuma kao što su na Zemlji. Prekrivene su, dakle, dijamantima, umesto peskom.
Ukoliko postoji ma kakav oblik života, on je utemeljen na ugljeniku i veoma malo vode i kiseonika. Zar nedavna objava iz NASA da najprostije stvorenjce na Zemlji opstaje na arseniku to ne dopušta?
Zemljolike planete drugačijeg sastava mogle su da se uobliče oko matične zvezde pre nekoliko milijardi godina.
Članak koji to opisuje objavljen je u sredu u čuvenom časopisu „Nejčer”.
Astronomi se zamišljeno češkaju po glavi, jer će morati da ponude novo tumačenje nastanka planeta. Hoće li to ubrzati otkrivanje novih svetova?
Život na draguljima
Pre dve godine neobičnu stazu isprtili su istraživači iz Nemačke, Andrej Zomer, Dan Žu i Hans-Jerg Feht sa Univerziteta u Ulmu, objavivši članak u časopisu Američkog hemijskog društva.
Jednu od najzapretanijih tajni – kako se na Zemlji začeo život – odgonetnuli su pažljivim ispitivanjem (i posmatranjem) dragulja. Na dragom kamenju milijardama godina ranije vladali su povoljni uslovi za otpočinjanje hemijskih zbivanja (reakcija) koja su prethodila pojavi prvih mikroorganizama.
Dijamanti predstavljaju kristalni oblik ugljenika koji prethodi najdrevnijim znanim vidovima života na našoj planeti. U brojnim laboratorijskim proverama, osmišljenim da potkrepe proučavanje koje traje duže od tri decenije, uočeno je da je prirodno drago kamenje izlagano vodoniku obrazovalo kristalne slojeve vode na svojoj površini. Ujedno je izmerena električna provodljivost koja je, prema pretpostavkama, odigrala ključnu ulogu u pokretanju (i ubrzavanju) hemijskih reakcija neophodnih za prvo životodavno poreklo.
Kada su se najjednostavniji molekuli uhvatili za površinu dijamanata prekrivenih vodonikom u atmosferi rane Zemlje, pre nekoliko milijardi godina, docnija geohemijska zbivanja bila su dovoljna da uobliče složenije organske molekule koji su, po svemu sudeći, urodili životom.
Dijamanti pod delovanjem vodonika uznapredovali su u najbolju podlogu za nastanak živih organizama, zaključili su trojica istraživača iz Nemačke. A kako nastaje kamenje?
Na velikim dubinama u Zemljinoj unutrašnjosti izlaganjem ugljenika jakoj toploti i visokom pritisku. Zahvaljujući nizu vulkanskih riganja u razdoblju od pre milijardu do sto miliona godina, dospeli su bliže površini, odakle se lakše iskopavaju. Kudikamo drevniji karbonado (oko 3,8 milijardi godina) nađen je u Brazilu i Centralnoafričkoj Republici.
Američki istraživači su ga ozračili u sinhrotronu Nacionalne laboratorije Brukheven i otkrili su malene iznose drugih hemijskih elemenata, pored ostalih vodonika, čije poreklo ukazuje na međuzvezdana prostranstva. Veruje se da se oblikovao u rasprsnućima (eksplozija) supernova, iz kojih su proistekli krupniji asteroidi zasuvši Zemlju pre, otprilike, dve milijarde i 300 miliona godina.
Stanko Stojiljković
objavljeno: 12/12/2010
