Izvor: Politika, 26.Dec.2010, 23:43   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Daleki rođak iz Sibira

U vreme kada je neandertalac preovlađivao u Evropi, a savremeni čovek počeo da naseljava planetu, u Aziji je živeo još jedan naš srodnik koji je otkriven na osnovu ženskog prsta

S rođacima je uvek tako, bliskim ili dalekim, i u srodničkom, i u geografskom smislu. A najnoviji je pokrenuo lavinu pitanja jednim svojim prstom, svejedno što je u ledeno doba – pre 30.000 do 50.000 godina – iščezao iz sveta koji je s četiri ljudske vrste (neandertalac, razuman čovek, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << patuljak sa indonežanskog ostrva Flores i novopronađeni „denisovac”) podsetio na ovovremeni kosmopolitski.I razotkrio još jednu tajnu vezu u našem rodu (homo).

U vreme kada je neandertalac (na grčkom: novi čovek) imao izrazitu prevlast u Evropi, a razumni čovek (homo sapijens ili, kako neki kažu, misleći čovek) počeo da naseljava ovu planetu, u Aziji je živeo još jedan naš srodnik. Kako to znamo? Svante Pabo, iz Maks Plankovog instituta za evolucionu antropologiju u Lajpcigu (Nemačka), obelodanio je to na osnovu proučavanja odsečka genoma (zbirka svih gena) iz kosti ženskog prsta pronađenog u pećini Denisova u Sibiru. Kost je iskopana pre dve godine. Nasledni tragovi (geni) odveli su ih, čak, do današnjih Papuanaca i ostalih ostrvljana u Tihom okeanu.

Potomci Papuanci

Žena iz Denisove je, dakle, potomak do sada nepoznate vrste stanovnika koji su se razdvojili i od naših neposrednih predaka i od neandertalaca.

(Nestašni mališan iz crtaća i stripa Denis Napast pouzdano nije iz tih hladnih krajeva.)

Ljudsko telo ima 206 kostiju, od kojih se mnoge ponavljaju. Ako takve uklonite, ostaje 120 – što se naziva polovinom kostura.

„Genetska knjiga” s približno tri milijarde slova iz jedra, predstavljena u sredu u uglednom naučnom časopisu „Nejčer”, upotpunjuje ionako letimičan pogled na te tajanstvene žitelje naše planete. I iznova uvodi u igru pitanja u vezi s poreklom i preplitanjem savremenog čoveka i neandertalca.

Kada su upoređene „nasledne jedinice” sibirskog preteče i savremenih ljudi, namah je iskrsla upadljiva srodnost. Čak petina postojećih žitelja Melanezije – domorodaca s Papue Nove Gvineje i iz severozapadne Australije – vuče korene iz Sibira. A to ukazuje da su se preci Papuanaca, nakon što su se odvojili od ostalih i zaputili na istok, ukrštali s „denisovcima”. Kada, gde i u kojem opsegu, za sada ostaje nerasvetljeno.

Više odgovora pojaviće se tek posle podrobnog proučavanja DNK savremenog čoveka, neandertalca i novonađenog rođaka. Zaključak da su se ukrštali izveden je na temelju malobrojnih niski gena današnjih ljudi. Svante Pabo očekuje da je moguće približno odrediti kada se to dogodilo.

Ali to nije jedini nalaz: u pomenutoj pećini u Altajskom gorju, južno od Novosibirska (što je, otprilike, na sredokraći Sibira), a u blizini granice s Kazahstanom, nađen je kutnjak s gotovo istovetnom mitohondrijskom DNK.

Molekularni časovnik

Mitohondrijska DNK delić je majušnih organela gotovo svih višećelijskih organizama, a otkrivena je 1964. Osamdesetih godina istraživači s Berkli univerziteta shvatili su da je to svojevrsni „molekularni časovnik”, zahvaljujući dvema neuobičajenim odlikama: prenosi se isključivo „majčinom linijom” i ne meša sa očevom i menja se (mutira) dvadesetak puta brže od obične DNK u jedru.

Praćenjem brzine promena možete da stignete do najranijih izdanaka neke vrste. Proučavajući mitohondrijsku DNK 147 pojedinaca, naučnici su 1987. izračunali da se uspon anatomski savremenih ljudskih bića odigrao pre 140.000 godina u Africi i da od tih dalekih predaka svi potičemo. Zanimljivo je, međutim, da su ispitivani Afroamerikanci!

A savremeni ljudi postoje tek 0,0001 odsto Zemljine istorije.

„Denisovci” su se, po svemu sudeći, rasprostirali na većem prostranstvu, jer izvesni drevni ostaci (fosili) iz Kine ne sliče ni neandertalcima, ni savremenim ljudima, ni uspravljenom čoveku (homo erectus) od koga današnji razumni dvonožac (homo sapiens) potiče.

Već se čuju glasovi paleoantropologa (na primer, Kris Stringer iz Prirodnjačkog muzeja u Londonu) da bi 220.000 godina stara lobanja iz Dalija (Kina) mogla da se dovede u vezu s „denisovcima”. I sačuvana DNK iz drugih azijskih paleoarheoloških nalazišta olakšaće da se izbistri slika.

Paleoantropolozi su započeli temeljno izučavanje genoma neandertalca, obelodanjenog u prvoj polovini godine u čuvenom časopisu „Sajens”.

Ljudska bića svrstana su u porodicu hominida koja obuhvata sva stvorenja, uključujući izumrla, u bližem srodstvu s nama nego sa šimpanzama.

Stanko Stojiljković

objavljeno: 27.12.2010

Nastavak na Politika...