Izvor: JelenaPantic.com, 04.Nov.2015, 20:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Da li vreme leči sve?

“Vreme leči sve rane.” “Pusti vreme da učini svoje.” “Ne brini, to će vremenom proći.” Koliko puta ste čuli ove reči? I da li ih vaše životno iskustvo potvrđuje ili negira? “Vreme menja sve. Tako ljudi govore, ali to nije istina.  Kada nešto preduzimamo stvari se menjaju.  Kada ništa ne preduzimamo stvari ostaju takve kakve su.” Doktor Haus   Verovanje da vreme ima tu moć da reši probleme, odagna tugu i zaceli rane je potencijalno opasno zato što nas stavlja u pasivnu poziciju. Ako verujemo da će se pukim protokom vremena nešto promeniti mi nećemo preduzeti ništa. Tačno je da je za neke procese potrebno da prođe neko vreme, ali ono nije dovoljno. Potrebno nam je određeno vreme da na primer završimo neki projekat, spremimo ispit, naslikamo sliku ili napravimo neki komad nameštaja. Ali ništa od toga se neće dogoditi ako samo čekamo da vreme prođe. Neophodno je da preduzimamo aktivnosti koje vode ka ostvarenju cilja koji smo sebi postavili. Kada su emocije u pitanju zabluda da vreme leči sve rane posebno dolazi do izražaja. Gubitak, kao što je na primer prekid ljubavne veze, ne može da se preboli preko noći, potrebno nam je vreme. Ali, od toga šta radimo tokom tog vremena koje prolazi, zavisi da li ćemo se vremenom oporaviti i nastaviti sa životom, bogatiji za jedno iskustvo. Ako ponavljamo sebi rečenice poput: “Ne mogu da živim bez njega.” “Ona je bila moja prava ljubav, izgubio sam je svojom/tuđom krivicom.” “Nikada više neću voleti.”, mogu da prođu i godine i decenije a da rana zbog prekida ljubavne veze i dalje boli, da gubitak dovede do toga da se zaustavimo u životu i uskratimo sebi šansu da volimo i budemo voljeni. Sa nekim drugim, na neki drugačiji način. Da li to što tako dugo boli znači da je ljubav bila toliko velika? Ne, to samo znači da odbijamo da prihvatimo realnost i nastavimo sa životom. Koje bi bile konstrukivne aktivnosti u primeru raskida ljubavne veze? Ne postoji formula za isceljenje, i ne postoje unapred određeni koraci koje treba da preduzmemo da bismo zacelili svoje rane, ali evo nekoliko primera: “Sada sam tužna, žao mi je što ova veza nije uspela. Daću sebi dovoljno vremena da tugujem, dozvoliću sebi da plačem, ali znam da je ispred mene još mnogo mogućnosti.” “Učiniću sve što je u mojoj moći da učim iz ovog iskustva i daću sebi novu priliku za ljubav.” “Dešava se da se ljudi vole i raziđu. Ja nisam kriv za to, imam mnogo dobrih osobina i nekom ću biti dobar partner.” Umesto samosažaljevanja, krivljenja drugog i ljutnje na život koji nije fer, bolje je preispitati se, videti gde smo pogrešili, razmisliti kako to da ne ponovimo. I nastaviti dalje sa životom. Isto važi i za neuspehe u poslu. U redu je da nam bude teško kada u nečemu ne uspemo i da privremeno pokleknemo. Ali ako se obeshrabrimo posle jednog neuspeha i prepustimo se tugovanju, nemamo pravo da se ljutimo na život., sudbinu i druge ljude. Teški trenuci, povrede, […]

Nastavak na JelenaPantic.com...