Izvor: Vostok.rs, 22.Jun.2013, 14:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li evgenika ima budućnost?
22.06.2013. -
Zamislite svet u kojem ljudi nikad ne boluju. Nemaju genetskih mana i psihičkih bolesti. Lepo su građeni, izdržljivi i poseduju izvanredne umne sposobnosti... Da li je to utopija? Ne, to je svet koji evgenika može da ponudi.
Mnogi možda odmahuju glavom s neodobravanjem, jer je to nauka ili pre se može reći, učenje o selekciji i načinima borbe protiv negativnih mutacija ljudskog genetskog fonda koje je imalo veoma lošu reputaciju zbog aktivne primene u >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << nacističkoj Nemačkoj. Zbog toga se u Drugom svetskom ratu evgenika našla u istom redu s nacističkim zločinima kao što su rasna higijena i eksperimenti nacista nad ljudima.
To se desilo zbog toga što su, premda je evgenika čisto naučna disciplina, nacisti primenjivali nenaučni, rasistički deo teorije i koristili su je kao osnovu „za usavršavanje i nadmoć“ jedne rase nad drugom. To je mnoge naučnike odbilo od evgeničkih ideja i usporilo je razvoj evgenike učinivši sam termin ne prosto nepopularnim, već takvim da izaziva odbijanje i odvratnost čak i kod mnogih naučnika, a da ne govorimo o običnim građanima.
Ali, sve teče, sve se menja. Da li je ova nauka potrebna u naše vreme? Da li evgeniku u budućnosti može očekivati ponovno rođenje? Kako je za „Glas Rusije“ rekla psiholog Irina Lukjanova,
- Ljudska priroda je takva da stalno teži ka dostizanju izvesnog ideala. Šta je evgenika u svom dubokom smislu? To je čovekova nesvesna želja da postane besprekoran, savršen...
U svakom slučaju, zdrav. Nije tajna da je poslednje stoleće obeležio pravi bum u oblasti medicine. I ako ranije ljudi koji su patili od mnogih genetskih anomalija i teških bolesti ili su imali slab imunitet nisu doživljavali godine polne zrelosti, pa nisu mogli da prenesu svoje gene budućim generacijama, s razvojem farmaceutske nauke program prirodnog odabira je počeo da zakazuje. S jedne strane, to je nov način prilagodljivosti ljudske vrste radi opstanka. Intelektualni razvoj i naučni skok u dvadesetom veku učinili su jednostavno nemoguće. Prosečna dužina života je porasla praktično 30-40 godina. Međutim, ujedno je poraslo takozvano genetsko breme urođenih bolesti.
Međutim, evgenika se ipak koristi u savremenoj medicini. Na primer, prilikom pregleda trudnica i obavljanja specijalnih preventivnih ispitivanja u pogledu postojanja genskih mutacija ploda u prenatalnoj dijagnostici. Takođe se aktivno razvija genoterapija – novi pravac u medicini koji podrazumeva pronalaženje i lečenje naslednih bolesti u genomu ebriona. Međutim, zasad u mnogim zemljama važi zabrana za unošenje genetskih promena u ćelije zametka. Ako u budućnosti ova zabrana bude ukinuta moguće je da ćemo doći do onoga što je prikazano u filmu „Gataka“ Endrjua Nikola. Irina Lukjanova ističe:
- Današnja trka za spoljašnjim atributima lepote i fizičkog savršenstva ne dozvoljava nam da se zaustavimo i da vidimo istinsku lepotu prirode i čoveka. Naravno, bolesti nikome ne donose sreću, ali da li to znači da ljudi s različitim manama i genetskim bolestima nisu dostojni života? To su svi oni koji se razlikuju od norme. Ali, ko određuje ovu normu?I gde su njene granice? Čovek koji ne vidi može biti veliki muzičar, čovek koji je nema noge ili ruke od rođenja – izvanredan pevač, nem – pisac, gluv – fizičar ili matematičar... Koliko takvih ljudi koji se ne uklapaju u opšte prihvaćene norme i zdravlje možemo da izgubimo ako počnemo da čistimo svoje redove? Zato... Da li evgenika ima budućnost? Dozvoliću sebi da ovo pitanje ostavim otvoreno...
I neka svako sam nađe odgovor za sebe.
Aljona Rakitina,
Izvor: Glas Rusije, foto: RIA Novosti
