Izvor: Politika, 31.Dec.2010, 20:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čudesno četvororečje
Koje će to četiri reči obeležiti sledećih nekoliko decenija? Kada se slože u skraćenicu od prvih slova, podsetiće vas na skorašnje okupljanje četiri moćne države sveta – BRIK. Naučnici su namerni da prošire ljudske granice objedinjujući u najsićušnijim razmerama – atome, gene, bitove i neurone (NBIC)
Prvo su Bog i priroda napravili od nas to što smo, a onda od sopstvenog genija kojeg smo kreirali stvaramo od sebe ono što želimo da budemo... Neka nam nebo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i Bog budu granica, a Večnost naša mera.
Markus Garvi (1887–1940), politički mislilac s Jamajke
Budućnost sveta, barem u sledećih nekoliko decenija, sažeta je u čudesnom četvororečju. Znate li, možda, u kojem?
Nije u redu da iskušavamo vaše strpljenje u prazničnom raspoloženju, to su sledeće četiri reči: nano (Nano), bio (Bio), info (Info) i kogno (Cogno). Skraćeno NBIC, što na prvi pogled podseća na BRIK (Brazil, Rusija, Indija i Kina). Šta svaka od pobrojanih predstavlja?
Nanotehnologije otkrivaju pojedinačne odlike nečega u razmerama od milionitog delića milimetra (106 milimetara) ili milijarditog metra (109 metara) – tanušni premazi (filmovi), sićušne čestice, napredna mikrolitografija i tako redom. Naziv potiče od grčke reči nano (patuljak).
Biotehnologija obuhvata posredne ili neposredne zahvate naučnika i inženjera sa živim organizmima ili delovima živih organizama, u prirodnom (izvornom) ili izmenjenom obliku. I ona je poreklom iz grčkog jezika (bios – život).
Informatičke tehnologije podrazumevaju i opremu (hardware) i programe (software), uključujući umrežavanje i telekomunikacije. U najstrožem smislu to su uređeni nizovi znakova (simboli), a u korenu je latinska imenica (informacio) koja označava zamisao ili ideju.
Kognitivne (saznajne) nauke izučavaju inteligenciju i inteligentne sklopove (sisteme), s posebnim naglaskom na inteligentnom izračunavanju. Stari latinski izraz (cognoscere) znači – znati, zamisliti ili prepoznati.
(Nadajmo se da nećemo biti strogo prekoreni zbog pojednostavljenog tumačenja).
Drugačiji čovek
Sve četiri reči se, prema predviđanju vodećih svetskih znalaca, slivaju (konvergencija) u neku sasvim novu, još neuobličenu, koja će ubuduće oličavati usavršenog, unapređenog i osnaženog čoveka – svakako drugačijeg od današnjeg, i spolja i iznutra. Iznova sklopljenog od atoma (i molekula), kao što to odvajkada čini majka priroda.
Može li je čovek nadmašiti?
Naučnici su namerni da prošire ljudske granice objedinjavajući u najsićušnijim razmerama – gene, bitove, atome i neurone. Skorašnji istraživački uvidi i tehnološki iskoraci učinili su izvodljivim preuređenje materije baratanjem pojedinačnim atomima. U carstvu „grčkih patuljaka”, najmanjem na našoj planeti, fizika, hemija, biologija, nauka o materijalima i inženjerstvo sažimaju se u jednoj jedinoj tački. Hajde da malo u sve to zavirimo!
Čovekov um uvećaće se znatno uvođenjem visokotehnoloških pomagala u saznavanju, opažanju i opštenju. Podjednako menjajući moždane sposobnosti i društveno-kulturne okolnosti, i to sprezanje preoblikovaće i misao i ponašanje svakoga ponaosob. Pomenimo naročite spravice koje poboljšavaju čula ili alatkice koje otvaraju neslućene horizonte stvaralaštva.
U svemu tome neizostavni su budući inteligentni računari i roboti.
Veštačka nano-bio čula (senzori) i čipovi unaprediće uveliko proučavanje i lečenje bolesti, uključujući predstojeće domete u bioinformatici, genomici i proteomici. Samoobnavljajućim majušnim umecima (implantati) zamenjivaće se ljudski organi, svojevrsnim nanomašinicama izvoditi medicinski zahvati.
Napredak u saznajnim (kognitivnim) naukama omogućiće ljudima da izbegavaju nezdrave životne navike preuzimajući ulogu lekara u raznoraznim slučajevima.
Malene naprave za lično prikupljanje podataka olakšaće prepoznavanje proizvoda i položaja priuštiće svakome da svojevoljno odabere kojoj će se grupi i na kojem mestu pridružiti.
Promeniće se iz temelja bezbednost i pojedinaca i zemalja, zahvaljujući spoju dostignuća iz nanotehnologije i informatičkih tehnologija. Senzorske mreže istog trena otkriće i sprečiće svaku hemijsku, biološku, radiološku i bombašku pretnju. Preteča tome su današnji pametni roboti i bespilotne letelice.
Sveznajući znalci
I naposletku, preobraziće potpuno naučno istraživanje i visoko obrazovanje isporučujući novu vrstu „sveznajućih znalaca” koji proniču u dubinu nekoliko različitih područja. Zar to je nije svojevrsni povratak u doba starogrčkih filozofa?
Četiri čarobne reči koristiće se, dakle, da kudikamo povećaju čovekovu inteligenciju, saznavanje, viđenje, čujenje (i slušanje) i pokretljivost zaustavljajući se na korak od eugenike. Imaju li ljudi u slobodnom društvu pravo da po vlastitom nahođenju unapređuju svoje telesno i duševno zadovoljstvo?
Osvrnite se oko sebe i uverićete se da su se naučnici odavno umešali u takva poboljšanja, i dalje pod izgovorom da otklanjaju nedostatno i ozdravljuju bolesno. Filozof Nik Bostrom, sa Univerziteta Oksford, smatra da je prirodni svet bremenit patnjom. Ko bi se usudio da spreči ublažavanje muka na prihvatljiv način?
Ali to produbljuje i umnožava moralne nedoumice u velikoj trci bez presedana koja je uveliko otpočela.
----------------------------------------------------------------------
Robotska naselja
Vodeći naučnici i stručnjaci nastoje da, na savetovanjima pod okriljem Nacionalne naučne zadužbine SAD, iscrtaju u glavnim crtama budućnost čovečanstva (i naše planete) do sredine 21. stoleća.
2015. godine
• Ma gde u svetu svako će istog trena kada to poželi imati pristup neophodnim podacima (informacije) – svakodnevnim ili naučnim – skrojenim po meri pojedinca.
•Upravljanje vladom, kompanijom ili obrazovanjem zasnivaće se na brzim i sigurnim vezama kojima će kolati informacije, što će uveliko povećati radni učinak.
•Odevni računari i senzori omogućiće da u svakom času budemo svesni svog zdravlja, stanja životne sredine, količine i vrste zagađivača, prirodnih izvora i tako redom.
2020. godine
•Ljudi ma kojih sposobnosti i umešnosti sticaće novo dragoceno znanje i veštine znatno brže i pouzdanije, svejedno da li su u školi, na poslu ili kod kuće.
•Pojedinci i družine opštiće i sarađivaće plodonosno, bez obzira na uobičajene kulturne, jezičke, daljinske i obrazovne prepreke.
•Nacionalna bezbednost biće naveliko osnažena laganim i inteligentnim ratnim pomagalima, automatskim borbenim vozilima, prilagodljivim pametnim materijalima, neprobojnim mrežama podataka, nadmoćnim uređajima za sprečavanje bioloških, hemijskih, radioloških i nuklearnih napada i tako dalje.
•Inženjeri, umetnici, arhitekte i dizajneri iskusiće zadivljujuće proširenje stvaralačkih sposobnosti, i posredstvom novih sprava i boljim razumevanjem izvira čovekovih nadahnuća.
•I obični građani i donosioci političkih odluka biće svesniji saznajnih, društvenih i bioloških sila koje upravljaju svačijim životom, omogućujući bolje odlučivanje, upravljanje i stvaranje.
•Fabrike sutrašnjice biće ustrojene na objedinjavanju usavršene tehnologije i uvećanih ljudsko-mašinskih sposobnosti u inteligentnoj radnoj sredini.
•Poljoprivreda i prehrambena industrija povećaće uveliko prinose i smanjiće kvarenje namirnica ubacivanjem malecnih senzora koji neprekidno nadgledaju u kakvom su stanju.
2025. godine
•Roboti isoftverski agenti biće korisniji, jer će raditi na načelima usaglašenim s čovekovim potrebama, ciljevima, ličnošću i svesnošću.
•Čovekovo telo biće dugotrajnije, zdravije, živahnije, otpornije (na sve vrste naprezanja, bioloških iskušenja i starenja) i podesnije za svakojake prepravke.
•Spoj tehnoloških naprava i lečenja nadomestiće brojne telesne i umne nedostatke i iskoreniće sasvim pojedine smetnje koje su otežavale život milionima ljudi.
2030. godine
•Veoma brzi interfejs (međusklop) širokog opsega, koji povezuju čovekov mozak i mašinu, promeniće suštinski rad u fabrikama i upravljanje automobilima, osiguraće vojnu nadmoć i omogućiće nove načine nadmetanja, vidove umetnosti i uzajamno delovanje ljudi.
•Mašine i strukture svih oblika, od kuća do letelica, praviće se od materijala sa željenim svojstvima, uključujući sposobnost prilagođavanja promenljivim okolnostima, povećanja energetskog učinka i uslovima okoline.
•Veština usmeravanja naslednih (genetskih) odlika ljudi, životinja i biljaka umnogome će poboljšati sveopšte blagostanje; opšteprihvaćena saglasnost u vezi s moralnim, zakonskim i običajnim izazovima moraće da se postigne.
•Sve vrste prevoza biće bezbedne, brze i jeftine, zahvaljujući sveprisutnim podacima u stvarnom vremenu (istovremeno), izuzetnom učinku samog oblika i korišćenju veštačkih materijala od najsićušnijih sastojaka (u nano razmerama).
• Uobičajeno obrazovanje preobraziće se u objedinjenje raznolikih nastavnih programa, zasnovanih na razumljivom umnom ustrojstvu koje objašnjava sveukupni predmetni (fizički) svet – od pojedinačnog atoma do svekolikog kosmosa.
2050. godina
• Ostvariće se mnoštvo obećanja u istraživanje kosmosa, zahvaljujući novim snažnim raketama-nosačima, vanzemaljskim robotskim naseljima i unosnom iskorišćavanju Meseca, Marsa i bliskih asteroida.
------------------------------------------------------------------
Vek za 14 godina
Shodno sadašnjem koraku, napredak koji se desio u 20. stoleću biće postignut za samo 14 godina u 21. veku, a isto ponovljeno u sledećih sedam. Stoleće u koje smo zakoračili nadmašiće prohujalih 20.000 godina, nastavi li se sadašnjim ubrzanim rastom, što je 1.000 puta više nego u minulom veku!
Razmotrimo računarstvo: povezivanje i smanjivanje su najbitniji. Otprilike 2020. stići će se do nanotehnoloških razmera. Ljudski rod u svojim mozgovima (biološki) ima na raspolaganju računarsku snagu od, otprilike, 1026 izračunavanja u sekundi, što je manje-više podložno i umanjenju i uvećanju. (Ako bi se obuhvatile životinje, ne bi se bitno promenilo, iako se ne zna koliko). Nebiološko izračunavanje se ubrzano (eksponencijalno) udvostručuje, biološko ostaje takoreći nepromenjeno.
S tačke gledišta opreme (hardver) prvo će nadmašiti drugo 2020. ili koju godinu docnije. U programskom (softver) smislu nije tako, brojni stručnjaci ukazuju da je napredak sporiji.
--------------------------------------------------------------------
Princ Hari u kosmosu
Ser Artur Klark (preminuo 2008), proslavljeni pisac naučne fantastike i predskazivač geostacionarnih komunikacionih satelita, obelodanio je 2001. godine svoje viđenje budućih zbivanja do kraja 21. stoleća (izostavili smo prvu deceniju i prvu godinu druge decenije):
2011. Svemirski letovi dostupni običnim ljudima.
2013. Princ Hari leti u kosmos.
2015. Postignuta potpuna kontrola materije na atomskom nivou.
2016. Ukinute sve postojeće valute. Sveopšti način plaćanja zasnovan na megavat-satu.
2017. Artur Klark na svoj stoti rođendan leti u kosmos.
2019. Zemlju pogađa meteorit.
2020. Veštačka inteligencija dostiže ljudsku. Na Zemlji obitavaju dve razumne vrste – biološka i nebiološka.
2021. Prvi čovek sleće na Mars. Očekuje ga neugodno iznenađenje.
2023. Kloniran dinosaur iz ostataka DNK. Zoo-vrt dinosaura otvoren na Floridi.
2025. Proučavaoci mozga odgonetaju sva ljudska osećanja. Ostvaruje se potpuno uranjanje u virtuelnu stvarnost: korisnik stavi na glavu metalni šlem i ulazi u „nove univerzume”.
2040. Univerzalni umnoživač (replikator) utemeljen na nanotehnologiji oblikuje ma koji predmet – od ukusnih jela do dijamanata. Jedina stvar koja vredi jeste informacija.
2040. Pojam ljudski rad je izbačen.
2061. Obnavljaju se lovačko-sakupljačkadruštva.
2061. Ljudi posećuju Halejevu kometu koja se vratila.
2090. Ponovo se uvodi sagorevanje fosilnog goriva na veliko da nadomesti manjak ugljen-dioksida.
2095. Istinski svemirski pogon je osmišljen. Prvi ljudi su poslati na obližnje zvezde koje su već posetili roboti.
2100. Počinje istorija.
-------------------------------------------------------------------
Shvatanje života
Dolazeći napredak dovešće u pitanje naša osnovna shvatanja ritmova i značenja života. Danas prirodna okolina za većinu ljudi, naročito u ekonomski razvijenom svetu, nema nikakve sličnosti s pogaženom zemljom naših primitivnih predaka, a ništa ne pokazuje da ćemo biti išta kolebljiviji u pogledu unapređenja sopstvene biologije nego što smo bili u pogledu unapređenja svoje životne sredine.
Stanko Stojiljković
objavljeno: 01.01.2011.
.jpg)
