Izvor: Politika, 27.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čudesna vulkanska veza
Da nije bilo vulkana, ni zemaljski život ne bi započeo naglo da buja.
Odranije je poznato da su se najprostija živa stvorenjca (najstariji mikroorganizmi) pojavila oko podmorskih izvora vrele vode i gasova na velikim dubinama. Najsvežiji uvidi geologa, međutim, ukazuju da je u izlivima iz površinskih grotla s lavom pokuljao kiseonik koji je i te kako obogatio Zemljin vazdušni omotač.
Geološki preokret u kojem su se, do tada jedinim vulkanima – pod vodom, pridružili >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << oni na suvom uveliko je nagomilao slobodni kiseonik u atmosferi, a to je urodilo izobilnim umnožavanjem svakojakih vrsta organizama koji su zaposeli našu planetu.
"Gomilanje kiseonika omogućilo je složenije životne oblike koji su ga udisali", objašnjava Li Kump, profesor geonauka na Pensilvanijskom državnom univerzitetu (SAD).
Pre dve i po milijarde godina Zemlja je oskudevala kiseonikom, što se jasno uočava na stenama 200 miliona godina starijim. Putokazi života (biomarkeri) pokazuju da su cijanobakterije i tada lučile iste količine kiseonika kao danas, ali je on nekuda nestajao. (Cijanobakterije su prvi najsićušniji organizmi koji su otpočeli da izlučuju kiseonik u postupku fotosinteze, a to i danas čine.)
Odsustvo slojeva tla (poprečni preseci) s kiseonikom i crvenkastih naslaga (boje rđe) ukazuje da se ovaj gas stvarao (oksidacija) u neznatnim iznosima u arhaičko doba, ključni je nalaz u izveštaju skorašnjeg izdanja časopisa "Priroda" (Nature).
Pradavna Zemlja imala je kiseonik u svojem omotaču, ali se on iz neobjašnjenih razloga preobraćao, smanjivao i iščezavao. Najnovije izučavanje podmorskih vulkana nagovešćuje da ga je iz atmosfere delotvorno usisavala mešavina lave i drugih gasova i vezivala za minerale. Arhaičko doba je, upravo, obilovalo takvim vulkanima, nasuprot kopnenim kojih gotovo da nije bilo.
Na razmeđi arhaičkog i proterozoičkog razdoblja pre dve milijarde godina, kada su se uzdigli kontinentalni masivi i pojavili zemaljski vulkani, uočljivo je da se kiseonik pojavio u atmosferi. Li Kump i Mark Barli, profesor geologije na Univerzitetu Zapadna Australija, pregledali su geološke slojeve iz arhaičke i proterozoičke ere tragajući za vulkanskim ostacima.
Zapazili su da je prvo razdoblje bilo maltene lišeno kopnenih, a da su se podvodni nalazili posvuda. U sledećem periodu počeli su da se pojavljuju suvozemni, iako je i dalje postojalo mnoštvo podmorskih. Prvi su se naglo namnožili pre, otprilike, dve i po milijarde godina i nisu izvlačili kiseonik iz atmosfere. A kada su brojčano prevagnuli, ovaj gas se zauvek zadržao u Zemljinom vazdušnom omotaču.
Šta se, u stvari, dogodilo?
Suvozemni vulkani su postali uobičajeni u paleoproterozoiku zato što su se kopnene mase ustalile, a tektonska pomeranja započela svoj ples koji ni dan-danas ne prestaje. Istraživači su pokušali da otkriju kako se vremenom menjala srazmera između kopnenih i podmorskih. Imajući u vidu da su se ovi drugi izlivali na nižim temperaturama, zbir im se postepeno smanjivao.
I čim su kopneni nadvladali, kiseonik je počeo da se gomila oko naše planete; podmorski više nisu bili u stanju da ga odvlače iz atmosfere.
[objavljeno: ]
