Izvor: Politika, 16.Apr.2011, 00:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bušmani trče počasni krug
Čovekovo putovanje dugačko 400.000 kilometara započelo je pre, otprilike, 150.000. godina u pustinji Kalahari na jugu Afrike. Za sada je stiglo samo do Meseca
Početkom marta je u Kejptaunu, divnom gradu Južne Afrike, održana međunarodna konferencija društava za humanu genetiku Afrike. U izvanrednom Konvenšn centru, uz učešće skoro 600 naučnika iz 26 afričkih država, prisustvovali su istaknuti naučnici, posebno iz Velike Britanije i SAD. Glavna tema na takvom mestu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i s takvim sastavom nije mogla da bude ništa drugo do poreklo čoveka.
Već dugo, naročito posle kultne knjige LukeKavali-Sforce „Iz Afrike” (OutofAfrica), naučna (genomska) žiža u traganju za poreklom čoveka premeštena je iz „raja” Bliskog istoka (pairadaze je persijski naziv zarajske vrtove) na „Crni kontinent”, pre svega usrednju, ekvatorijalnu Afriku. Ispostavilo se, a to je i jedan od zaključaka minulogskupa, da je ekvatorijalna Afrika bila samo jedna od međustanica seobe prvih ljudskih zajednica.
Genomske analize današnjih Bušmana(Khoisan), kojih danas ima oko 50.000 rasutih u oko dvadesetak plemena, pokazale su da su oni potomci prvih ljudskih „civilizovanih” zajednica. Proučavanjem DNK mitohondrija i jedara utvrđeno je da su Bušmani međusobno genomski raznorodniji u poređenju s ma kojom grupom ljudi. Naučnici su osobitu pažnju posvetili odgonetanju egzona, delova genoma odgovornih za kodiranje proteina i ustanovili su 1,3 miliona novih razlika u strukturi DNK, uključujući 13.146 novih aminokiselinskih varijanti.
Iz toga proističe zaključak da se dva Bušmana genomski više razlikuju nego, recimo, Evropljanin i Azijat!
Daleki preci i školjke
Na istu temu su govorili istaknuti arheolozi, antropolozi, pa i fizičari koji su datirali ljudske artefakte pomoću ugljenika C14, posebno pronađene u pećinama Blombosa na samom jugu Afrike gde se sastaju Atlantski i Indijski okean. Bušmani su se tamo sklonili za vreme ledenog doba imajući, osim „krova nad glavom”, na dohvat ruke obilje morskih plodova. Neko je u šali dodao da nisu oskudevali ni u važnom činiocu za razviće mozga, danas toliko hvaljenoj „omegi 3”, koja se u znatnoj količini nalazi u školjkama!
Sve ukazuje da prve „civilizovane”ljudske zajednice potiču iz Kalahari pustinjeod pre gotovo 150.000. godina.Grubo izračunato, svi mi smo potomci, otprilike, 10.000 naših dalekih predaka. Saznali smo, dakle,kada je bio rođendan našihAdama i Eva! Neki proračuni kažu bilo ih je oko stotinak. Pa da im posle toliko vremena nazdravimo: Živeli! Hvala vam!
S takvom genomskom podlogom u ruci,naučnici nisu propustili priliku da ispitaju u kojoj meri pomenute varijacije u humanom genomu utiču na prijemčivost ili otpornost na bolesti, kako metabolišu lekove i koliko su se promenile u toku evolucije. Na primeru malarije,široko rasprostranjene u Africi, obelodanjena su koja objedinjuju epidemiologiju igenomiku – na koji način genomske varijacijeutiču na nastanak imuniteta kod dece i kako parazit malarije stvara otpornostna lekove.
Naročito zanimanje izazvalo je izlaganje u vezi sa složenom genomskom strukturom jedinstvene,tzv. južnoafričke obojene populacije (South African Coloured, SAC). Analiza je pokazala da je ona sastavljena od bušmanskih, crnačkih (Bantu), induskih, evropskih i južnoazijskih genoma. Ukoliko se ide ženskom mitohondrijalnom genomskom linijom, ispostavlja se da su Bušmanke najviše doprinele, a da su Evropljanke beznačajno zastupljene!
Zaključak:belci i crnci su se mešali s devojčicama bušmanskog porekla. Nikako obratno! I sam nobelovac Dezmond Tutu je,po ženskom rodoslovu, poreklom od Bušmanke,a po muškoj od Bantu crnca.
I da se ponese iz Afrike
Živu raspravu izazvalo je oko 300 postera,uglavnom od mlađih afričkih istraživača. Površanpregled naslova i rezultata svedoči da je afrička nauka (u kontinentalnom smislu) na dobrom putu da se uključiu glavne svetske tokove. Novčana podrška tome neće izostati,što su potvrdili predstavnici Fondacije „Velkam trast”iz Velike Britanije i Nacionalnog instituta za zdravljeiz SAD.
Posle tajnog glasanja svih prisutnih,proglašen jenajbolji i najzanimljiviji naučni doprinos u vidu postera, aprva nagrada dodeljena jemladoj doktorandkinji Sari Latif iz laboratorije profesora MuntaseraIbrahima iz Kartuma (Sudan), čiji bi pristup, za razliku od današnjeg invazivnog i neprijatnog „papanikolau testa”, analizom „gubitka heterozigotnosti” u mokraći umnogome olakšao i pojednostavio otkrivanje cervikalnih tumora.
Ogrešio bih se da na kraju ne spomenem veoma nadahnut pozdravni govor ministarke za nauku Južnoafričke Republike Naledi Pandor, iz kojeg navodim nekoliko rečenica: „Naš najkritičniji zadatak jeste da poboljšamo visoko obrazovanjeu Africi. Ako želimo da privučemo i zadržimo odabrane poslediplomce, moramo da unapredimo naučnu i tehnološku infrastrukturu univerziteta i da promenimo dosadašnju praksu investiranja samo u školstvo. Mnoge afričke zemlje su shvatile da je ulaganje u vrhunske univerzitete povezano s velikim brojem inovacija i tehnološkim razvojem, zato su osnažile svoje opredeljenje ka univerzitetima, nauci i poslediplomskom obrazovanju.”
Dakle, bilo je „ida se ponese” iz Južne Afrike.
*Univerzitetski profesor molekularne biologije
Vladimir Glišin
objavljeno: 16.04.2011
