Izvor: Politika, 04.Jul.2012, 11:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Božja čestica” konačno otkrivena?
ŽENEVA – Naučnici Evropske organizacije za nuklearnu fiziku (CERN) saopštili su danas da su otkrili novu subatomsku česticu koja bi mogla da bude Higsov bozon, nazvan i „Božjom česticom”, čija se uloga smatra ključnom u stvaranju univerzuma.
Ukoliko naknadnim proverama ovo otkriće bude potvrđeno, to će značiti definitivni kraj višedecenijske potrage za Higsovim bozonom, karike koja nedostaje u fizici čestica.
Nova čestica se „podudara” sa Higsovim bozonom, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << saopšteno je danas s velikim uzbuđenjem u CERN-u.
Higsov bozon za fizičare predstavlja glavni element fundamentalne strukture materije, česticu kojom se prema Standardnom modelu objašnjava masa svih drugih čestica u univerzumu.
Većina fizičara veruje da Higsovo polje prožima čitav svemir i da je Higsova čestica temelj polja.
Higsovo polje je, u teoriji, ono što elementarnim česticama daje masu. Naučnici smatraju da je Higsov bozon masivan u poređenju sa većinom subatomskih čestica i da ima masu 100 do 200 puta veću od protona i da je kao i sve velike čestica nestabilan. To nije čestica koja se zadržava svuda okolo, već se u deliću delića delića sekunde raspada na druge čestice.
„Dosegli smo ključnu tačku u našem pokušaju da razumemo prirodne zakone”, izjavio je Rolf Hojer generalni direktor CERN-a.
„Otkriće čestice čije se karakteristike podudaraju sa karakteristikama Higsovog bozona utire put naprednijim istraživanjima”, objasnio je on, dodajući da bi „Božja čestica” trebalo da naučnicima pomogne u rešavanju mnogih misterija univerzuma.
„Ovo je preliminarni rezultat, ali verujemo da ima veoma čvrste osnove. izjavio je na naučnom seminaru u Ženevi Džo Inkandela, portparol jedne od dve naučne ekipe CERN-a okupljene oko Velikog hadronskog sudarača, koje rade na projektima ATLAS i CMS.
„Imamo jake dokaze da nešto postoji, ali za otkrivanje tačnih svojstava te čestice biće nam potrebno još malo vremena. Ipak, znamo da se raspada na dva fotona, što upućuje na to da je bozon i znamo da je njena masa 100 puta veća od mase protona, što znači da je najveća čestica te vrste koja postoji”, objasnio je on.
Piter Higs, britanski fizičar koji je pre 50 godina prvi ukazao na postojanje „Božje čestice”, sa velikim oduševljenjem je dočekao vest CERN-a da je pronađena čestica koja se po svojim karakteristikama podudara sa česticom koja nosi njegovo ime.
„Nisam očekivao da će se ovo dogoditi za mog života. Tražio sam od članova poridice da ohlade bocu šampanjca da to proslavimo”, kazao je 83-godišnji naučnik.
„Zapanjen sam neverovatnom brzinom sa kojom su ovi rezultati dobijeni”, naveo je on.
Naučna zajednica već 45 godina traga za Higsovim bozonom, a rezultati eksperimenta koji se odvijao u velikom hadronskom sudaraču sada se sa sigurnošću mogu nazvati najvećim naučnim otkrićem još od vremena otkrića kvarkova.
A samo još pre 100 godina, verovalo se da je u fizici već sve otkriveno i da nema više ništa što se može istraživati. Postojao je mehanički svemir kojim su upravljale njutnovske sile, sa atomima kao osnovom materije.
Atomi su po definiciji bili nedeljivi, ali su onda otkriveni iks-zraci, gama-zraci, radioaktivnost kao i elektron.
Ispostavilo se na kraju da atomi nisu nedeljivi, već da imaju svoje sastavne delove.
Fizika je doživljavala revoluciju za revolucijom. Došlo se do saznanja da materija iskrivljuje prostor, da prostor usmerava kretanje materije, te da su energija i masa uzajamno zamenljive.
Naučnici su ustanovili da su atomi građeni od protona, neutrona i elektrona, a protoni i elektroni od kvarkova i gluona.
Ipak, ostalo je nerazjašnjeno još nekoliko najvećih zagonetki svemira koje svoje korene imaju u sićušnom svetu čestica i sila. Smatra se da je kosmos kakav danas poznajemo jednom bio manji od atoma.
Prema teoriji velikog praska, svemir nekada nije imao dimenzije. Nije postojalo gore i dole ili levo i desno, vreme nije teklo, a zakoni fizike bili su van domašaja našeg razumevanja.
Kako tako beskrajno gusti svemir postaje veliki i prostran? I kako se popunjava materijom? Šta je sa zagonetnom tamnom materijom? Možda će sada uz pomoć „Božje čestice” naučnici uspeti da daju odgovore i na ova pitanja.
---------------------------------------------
Božović: I srpski naučnici deo senzacionalnog uspeha CERN
BEOGRAD – U Evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja (CERN) posle višedecenijskih istraživanja i eksperimenata detektovana je nova subatomska čestica za koju se veruje da je dosad neuhvatljiva „Božja čestica” a u tom senzacionalnom naučnom poduhvatu učestvovali su i srpski naučnici.
Šef tima Instituta za nuklearne nauke „Vinča” u CERN-u dr Ivanka Božović Jelisavčić je u izjavi Tanjugu potvrdila da je nova čestica „uhvaćena” u dva dektora na velikom sudaraču čestica koji se nalazi u kružnom tunelu ispod Ženeve, a jedan od njih je ATLAS na kojem rade naučnici iz tog instituta
„U ovom trenutku možemo sa velikom verovatnoćom reći da je tzv. Božja čestica ili Higsov bozon ostavila svoj eksperimentalni potpis u dva detektora velikog hadronskog kolajdera - ATLAS i CMS”, rekla je Božović Jelisavčić i dodala da u timovima koji rade na ta dva detektora ima naučnika iz Srbije.
Kako je precizirala, iz Instituta Vinča u projektu ATLAS je učestvovalo četvoro naučnika iz tog instituta.
„Tu je i grupa sa Fizičkog fakulteta i grupa iz Instituta za fiziku. To je ukupno oko 15 ljudi iz Srbije”, kazala je Božović Jelisavčić.
Ona je istakla da ovo otkriće ima dalekosežan značaj ne samo za teorijsku i eksperimentalnu fiziku, već i da otvara mogućnost za objašnjenje osnovnih zakona prirode.
Prema rečima naše naučnice, verovatnoća da je u istraživanju napravljena greška je izuzetno mala, preciznije 1:1.500.000.
Božović Jelisavčić je istakla da su istraživači Instituta „Vinča” učestvovali u ozbiljnoj i značajnoj fazi pripreme podataka i kontrole kvaliteta podataka koji su ugrađeni u analizu o Higsovom bozonu.
Ona naglašava da je obrada podataka urađena u „rekordno kratkom vremenu” kako bi na predstojećoj konferenciji u Melburnu rezultat mogao biti razmotren u naučnim krugovima.
Božović Jelisavčić dodaje, međutim, da će pravi odgovor o postojanju Hisovog bozona biti dobijen kada se rezultat sa detektora ATLAS uporedi sa rezultatima registrovanim na drugim detektorima.
„Ovaj projekat pokriva čitav niz tema. Eksperimenti nisu posvećeni samo otkriću Higsovog bozona, nego čitavom nizu otvorenih pitanja u fizici”, rekla je Božović Jelisavčić.
Higsov bozon je hipotetična elementarna čestica kojom se, prema standardnom modelu fizike, objašnjava masa drugih čestica i odgovara na pitanje zašto neke od njih imaju masu, a fotoni svetlosti ne.
Teoriju o njegovom postojanju postavio je još 1964. škotski fizičar Peter Ver Higs sa Univerziteta u Edinburgu, ali ona do danas nije bila eksperimentalno dokazana.
Slavni britanski fizičar Stiven Hoking se čak svojevremeno javno kladio u 100 dolara da Veliki hadronski sudarač, ali i drugi akceleratori nikada neće uspeti da pronađu Higsov bozon.
Potvrda postojanja Higsovog bozona upotpuniće standardni model fizike čestica.
Tanjug
objavljeno: 04.07.2012.
