Izvor: Politika, 08.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Besomučni beg mlade zvezde
Izbeglica koja uspaničeno velikom brzinom napušta našu galaksiju potiče, na osnovu hemijskog sastava, iz susedne – Velikog Magelanovog oblaka. Sve ukazuje da je odbačena čudovišnom silinom, pošto je drugu s kojom je u paru jezdila progutala ogromna “crna rupa”
ASTRONOMIJA
Astronomi su opazili još jednu mladu zvezdu koja besomučno beži iz Mlečnog puta, pa su se zapitali otkuda dolazi. Imajući i vidu mladost – tek 35 miliona godina (a Sunce je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << već napabirčilo dobrih pet milijardi) – posumnjali su su da stiže izdaleka.
I nisu se prevarili.
Kada su izmerili brzinu kretanja, sjaj i, prvi put, hemijski sastav koji mnogo kaztuje, osmatrači kosmičkog nepregleda iz Karnegijevog instituta (SAD) Alseste Bonanos i Mersedes Lopes-Morales, i saradnici Ijan Hanter i Robert Rajans sa Kvins univerziteta u Belfastu, otkrili su da je iz susedne galaksije – Velikog Magelanovog oblaka.
Podaci su ukazivali da je izbačena čudovišno snažnom nevidljivom praćkom, ali ništa nije nagoveštavalo šta bi to moglo da bude. Prvi put je slično uspaničeno bežanje uočeno u Mlečnom putu pre više od tri godine.
Nazvana stručno HE 0437-5439, tek je zakoračila u mladalačko doba i nalazila se na listi deset jurcajućih „nebeskih svetiljki” koje su ubrzano napuštale naš galaktički dom. Ali se u nečemu razlikovala od devet preostalih: vrsta, brzina i rana mladost nedvosmisleno su upućivali na zaključak da je izbačena iz samog središta u kojem, odranije je poznato, postoji ogromna „crna rupa”.
Prvi put je primećena 2005. i odmah se naslućivalo da je sličnog sklopa kao Sunce, što je još jedan od pokazatelja da je potekla iz srca galaksije. Nešto se nije uklapalo u slagalicu: trebalo je, najmanje, sto miliona godina da stigne na mesto gde je snimljena, a to je gotovo trostruko više od njenog veka.
Da bi odgonetnuli tajnu ili „paradoks mladosti”, istraživači su je svrstali u tzv. plave lutalice, prilično mlade i krupne zvezde, nastale spajanjem dveju sitnijih – svejedno da lu su iz Mlečnog puta ili Velikog Magelanovog oblaka. „Kosmičke sijalice” u susednoj galaksiji su u sastojcima siromašnije od većine u Mlečnom putu, zato je bilo neophodno ustanoviti hemijski sastav izbeglice da bi se saznalo odakle je pobegla.
Što se tiče mase, godina i brzine, nova merenja su se poklopila s pređašnjim proučavanjima. Begunica je oko devet puta krupnija od Sunca, nakupila je samo – u kosmičkim razmerama mereno – 35 miliona godina, a juri brzinom od dva miliona i 600 hiljada kilometara na sat ka međugalaktičkim prostranstvima.
Iako se na osnovu prethodnih nalaza mogla, u grubim crtama, proceniti hemijska građa, ta merenja nisu bila dovoljno podrobna da bi bez okolišanja saopštilo iz koje je od dveju galaksija. Odmah je isključeno da potiče iz Mlečnog puta, jer su posestrime u Velikom Magelanovom oblaku dvostruko siromašnije od našeg Sunca. I ka posle uviđaja na mestu zločina ispostavilo su da je utekla iz susedne galaksije.
Uzimajući u obzir brzinu okretanja, astronomi iz Karnegijevog instituta pretpostavljaju da se svojevremo s još jednom obrtala oko zajedničkog težišta (dvojna ili binarna zvezda) i da su tako obigravajući prošle blizu „crne rupe”, hiljadu puta veće mase od Sunca, koja je jednu privukla i progutala. U isti mah je druga odbačena takvom silinom da je pojurila ka rubu galaksije.
A to je prvi osmatrački trag da i u središtu Velikog Magelanovog oblaka obitava ogromna „crna rupa” koju će, kako je najavljeno, astronomi potražiti.
Izbeglica snimljena pre nešto više od tri godine dostizala je brzinu od začuđujuća 32 miliona kilometara na sat napuštajući našu galaksiju.
Stefan Vukašin
[objavljeno: 09/02/2008]
