Izvor: Politika, 13.Maj.2011, 23:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beli medvedi na ekvatoru
Geolozi su nedavno pronašli dokaze da je naša planeta, koja se u naše vreme sve više preznojava, u davnoj prošlosti podsećala na gotovo beskrajnu zaleđenu pustinju. Možete li zamisliti ledene sante na sredokraći između dva Zemljina pola?
Možete li zamisliti bele medvede koji šetaju ledenim santama na sredokraći između dva Zemljina pola?
Ne, to nije nova mamipara za znatiželjne putnike s dubljim džepovima koji žele da sebi priušte još jedno nesvakidašnje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << razgledanje. Geolozi su nedavno pronašli dokaze da je naša planeta, koja se u naše vreme sve više preznojava, u davnoj prošlosti podsećala na gotovo beskrajnu zaleđenu pustinju. Kada se to poslednji put dogodilo?
Pre 716,5 miliona godina, kada nijedan naš razumni dvonožni predak nije ni postojao, pa ni sisari koje smo zarad slikovitosti na početku pomenuli. Nedavno su to ustanovili istraživači sa Univerziteta Hardvard (SAD). Najnovije otkriće utemeljeno je, nećete poverovati, na proučavanju prastarih tropskih stena koje su – zahvaljujući površinskim premeštanjima – dospele u severozapadne krajeve današnje Kanade.
Još jedna potvrda naučne pretpostavke, nazvane „Zemlja snežna grudva”, po kojoj je „treći kamen od Sunca” nekada davno bio okovan večitim ledom sve do ekvatora. Nalazi su, upravo, obelodanjeni u čuvenom časopisu „Sajens”.
Zemlja kao snežna grudva
Prvi put je potkrepljeno da se pomenuto surovo zaleđivanje zbilo blizu nultog uporednika, što ukazuje na redak događaj poznat pod imenom „Zemlja grudva snega”, naglašava geolog Fransis Makdonald. I da je potrajalo, najmanje, pet miliona godina!
S još jednim takvim, koje se malo kasnije dogodilo, svrstano je u u dva najveća ledena doba na našoj planeti. Sasvim je izvesno da je zamrznuti pokrivač u oba slučaja prekrio celu površinu, pretvorivši je maltene u „ledenu Zemlju”.
Preživljavanje eukariota (jednoćelijskih i višećelijskih oblika života, drugačijih od mikroorganizama, kao što su bakterije) upućuje da su sunčevi zraci stizali do pojedinih područja, ostavljajući nezamrznutu vodu. Gotovo u isto vreme pojavile su se najranije životinje.
Uprkos sveopštem zamrzavanju, podseća Fransis Makdonald, temperatura nije bila ravnomerna (javljala su se mala odstupanja), pa su ledene sante plovile tamo-amo obezbeđujući svojevrsno sklonište za živi svet. Prepotopski ostaci (fosili) ukazuju da su postojale sve glavne grupe eukariota, izuzev životinja, pre nego što je na Zemlji bilo prvo zaleđivanje.
Ako se to desilo, kako su tadašnji organizmi preživeli? Da li je to podstaklo promene (evolucija) i nastanak potonjih životinja?
Sa evolucione tačke gledišta, za život na Zemlji je uvek loše kada se suoči s ledenim dobom koje predstavlja ozbiljno opterećenje.
Na stenama iz Jukona (kanadska oblast) uočljivi su jasni tragovi gomilanja leda i ostali znaci zaleđivanja, kao što su delići ili zrnca negdašnjeg stenja, izobličenja u mekim naslagama i naneti ostaci sastrugani smicanjem leda.
Stene iz tropskih krajeva
Na osnovu magnetizma i sastava, naučnici su u stanju da odrede da su se ove kanadske stene u pradavnoj prošlosti, pre 716,5 miliona godina, nalazile u visini mora u tropskim predelima. Deset stepeni severno ili južno od polutara.
Klimatska oponašanja (modeliranja) odavno predviđaju da se ceo okean zaledio ukoliko se prostirao do 30 stepeni severne i južne geografske širine. Za sada nije poznato šta ga je izazvalo i zašto se sveopšte zamrzavanje završilo, ali se to poklapa sa starošću stena, nastalih iz ohlađene magme, pronađenih u najudaljenijim kutkovima severozapadne Kanade.
Nameće se zaključak da se zaleđivanje naglo okončalo ili da je prekinuto obilnim izlivima vulkana.
Milionima godina ustaljeno smenjivanje hladnih i toplih razdoblja je, izgleda, narušeno – nagovešćujući poduže trajanje ledene hladnoće. Gledajući u sutrašnjicu, nema nikakvog razumnog opravdanja zašto se globalno zamrzavanje (i smrzavanje) ne bi ponovilo.
Okivanje naše planete večitim ledom nagovestili su pre pet godina ruski astronomi, predvođeni Habibulom Abdusamatovom: sredinom veka očekuje se planetarno zahlađenje, a ne otopljenje. Za to su okrivili smanjivanje dotoka zračenja s naše zvezde. Zemlja će početi da se hladi 2012–2013. godine, a zamrzavanje će uslediti deceniju i po ili dve posle opadanja najburnijih previranja (aktivnosti) na Suncu (2035–2045).
Stanko Stojiljković
objavljeno: 14.05.2011.
