Izvor: Politika, 28.Avg.2011, 01:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bakterije samoubice
S hajdučko-uskočkim prepadima, u carstvu mikroorganizama, koje su uveli naučnici, započeo je sestroubilački bakterijsko-bakterijski rat. Još nismo, na žalost, u saznanju da li su to najsićušniji organizmi milijardama godina međusobno upražnjavali ili ih sada tome podučavaju ljudi
Da li je čovek svoju veštinu istrebljenja bližnjih i ostalih preneo na nevidljivo bojno polje (sićušni živi svet vidljiv jedino pod velikim mikroskopskim uvećanjem)? Još nismo, na žalost, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u saznanju da li su je mikroorganizmi milijardama godina međusobno upražnjavali, ostavljajući je ljudskom rodu u evoluciono nasleđe. To više nije važno: do sada su postojali ljudi-samoubice, a od sada bakterije-samoubice.
Jedna od njih, nadaleko poznata i rasprostranjena, ešerihija (Escherichia coli), bio-inženjerskim zahvatom je izmenjena i ubačena u posestrimu (Pseudomonas aeruginosa) da je raznese, a i samu sebe usput, sprečavajući je tako da proširi opaku zarazu. Počeo je, dakle, sestroubilački bakterijsko-bakterijski rat.
Naučnici su nadahnuće – a gde drugde – našli u prirodi. Iskoristili su sposobnost pojedinih bakterija koje su u stanju da otkrivaju brojne mikroorganizme u okolini, pa i vlastite vrste. Kada pseudomonas, na primer, oseti da joj drugi sojevi ugrožavaju stanište i hranilište, odmah hemijskim porukama obavesti posestrime da otpočnu ispuštanje otrova piokina, koji usmrćuje nepoželjne takmace.
Na Nanjang tehnološkom univerzitetu u Singapuru Metju Čang i Čue Lu Poh su odlučili da ovo tajno bakteriološko oružje preokrenu protiv samog nosioca. Za tu svrhu su uzeli ešerihiju kao prenosioca.
Samoubilački gen
Najpre su isključili gene koji bakteriji pseudomonas omogućuju da prepoznaje ostale pripadnice istog soja. Potom su bakteriji ešerihiji u genom – zbirka gena, umetnuli izmenjenu (veštački) genetsku šifru – kôd, s genom koji piokin preobražava u otrov protiv svoje domaćice-nosioca. Zatim su taj gen povezali s genima za prepoznavanje, čime je preobraćena ešerihija postala biološka „vremenska bomba” koja počinje da deluje čim se zadesi u blizini pseudomonasa.
I naposletku su joj pridodali još jedan veštački načinjen nasledni odsečak – „samoubilački gen”, koji se uključuje kada počne da se stvara piokin, ostavljajući ćelije otvorenim za isporučivanje otrova. U laboratorijskim posudama majušni „bombaš samoubica” uništio je, čak, 99 odsto ćelija pseudomonasa, što je potkrepljeno u časopisu „Molekularna sistemska biologija”.
Naučnici su, dakle, ovladali postupkom preobraćanja bakterija u samoubice koje uništavaju smrtonosne uzročnike svakojakih zaraza. Izmenjena jednoćelijska živuljka otkriva i usmrćuje izazivače zaraze iz svoje vrste, omogućujući nov vid iskorenjivanja bakterija otpornih na antibiotike.
Još uvek nije vreme za takav poduhvat, kaže biohemijski inženjer Metju Čang, koji je sa saradnicima, veštački preudesio znanu ešerihiju da nasrće na svoju posestrimu pseudomonas, izazivača zaražavanja sa smrtnim ishodom.
Singapurski istraživači su bakteriji ešerihiji ubacili gene za piokin S5 da unište bakteriju pseudomonas koja zaražava ljude. Imajući na umu da svaki napada samo određene sojeve, otrov nije opasan za ostale bakterije u telu.
Prepad i na koleru
Otpornost na piokine će se, po svemu sudeći, sporije razviti jer još nije poznat nijedan gen za to, koji preko plazmida razmenjuju bakterijski sojevi.
U laboratorijskim uslovima samo jedan odsto bakterija pseudomonas je preživelo u društvu sa izmenjenim izdancima ešerihije. Čak su se tanki premazi (bio-filmovi) – bakterijske kolonije, koje su zloćudnije i otpornije na antibiotike od samostalnih jedinki – prilično istanjili i proredili u njihovom prisustvu.
Visok učinak, nema šta!
Naučnici iz Singapura nameravaju dodatno da prečiste ešerihiju da bi joj ojačali tzv. piokinski udarac pre nego što započnu provere na pojedinim oglednim životinjama. Prvi na redu su, svakako, miševi. Iako je to izvanredno oružje, za sada je sa ograničenom delotvornošću: promenjene ćelije ešerihije, naime, samo četiri puta u ukupnom zbiru nadmaše ćelije pseudomonasa. To nije dovoljno za buduće lečenje bolesti.
Iznad svega moraju se veoma oprezno ubacivati među zarazne sojeve. Za početak je mudrije unositi ih u stomak (i creva) koji ionako vrvi od bakterija.
Buduće istraživanje će se, kako je već najavljeno, usredsrediti na tri zasebna krupna zadatka: lučenje otrova, bakterijsku osetljivost i razgradnju ćelija. U Singapuru su u međuvremenu izmenili ešerihiju da napada i drugu bakteriju (Vibrio cholerae), koja zaposeda čovekov stomak i izaziva koleru.
Hajdučko-uskočki prepadi su se, nema sumnje, uveliko preselili u nevidljivo carstvo.
Stanko Stojiljković
objavljeno: 28.08.2011.
