Izvor: Politika, 29.Jan.2011, 01:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Armstrongov „tur d’ doping”
Lens Armstrong pokušava da brzim okretajima svojeg trkačkog bicikla, na kojem je sedam puta pobedio sve takmace na čuvenom „Tud d’ Fransu”,umakne najvećoj bruci u dosadašnjem sportskom nadmetanju. Ali sada su mu za petama stručnjaci neumoljive Američke uprave za hranu i lekove
Nadaleko čuveni čovek-bicikl Lens Armstrong, jedini kome je sedam puta uručen lovorov venac pobednika „Trke oko Francuske” (Toure de France), brzim okretajima pokušava da umakne najvećoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bruci u dosadašnjem sportskom nadmetanju.
Optužen je da je, navodno, vlastito telo krepio nedozvoljenim lekovima koji su tek ispitivani. Hoće li zbog toga dva točka zauvek okačiti o klin?
Članak u kojem je to obelodanjeno posle dužeg traganja za dokazima sa stranica cenjenog nedeljnika „Sports ilustrejtid” preneli su ovih dana, u skraćenom obliku, nekoliki naučnopopularni magazini. Zašto?
Zato što je predmet razmatranja svojevrsna zamena za krv (hemoglobin-based oxygen carriers ili HBOC) koja oponaša svojstva hemoglobina, proteina u crvenim krvnim zrncima zaduženog za raznošenje kiseonika po celom telu, a poznata pod proizvodnim imenom „hemasist” – u slobodnom prevodu „hemijski pomoćnik”, iz kompanije „Bakster farmaseutikals”. I to sa zadivljujućom uspešnošću većom od 99 odsto, isporučujući kiseonik na isti način kao što to čini prirodni hemoglobin!
Nedostižni velosipetaur je i ranijih godina bio osumnjičen da koristi nedozvoljene hemijske tvari (stimulativna sredstva) u uspinjanju na najvišu stepenicu biciklističkih takmičenja, što je on svaki put porekao. U međuvremenu je izvojevao životnu pobedu izborivši se s rakom semenika koji je zahvatio pluća i mozak.
Sada je, međutim, na najvećem iskušenju: pomenuta supstanca nije, kako se navodi, prošla kroz sve kapije stroge klinične provere! Da li je slavni sportista poslužio kao zamorče?
Pakovanje kiseonika
Biotehnolozi decenijama usavršavaju prenosioce kiseonika zasnovane na hemoglobinu (HBOC), očekujući da ispune najsmelija nadanja: na primer, za ubrizgavanje kiseonika ranjenim vojnicima neposredno u glavu ili srce na bojnom polju, na kojem nema valjanih uslova za čuvanje ohlađene krvi. Zato je, upravo, takvo „pakovanje kiseonika” namamilo razne sportiste.
Uprkos tolikim očekivanjima, „hemijski pomoćnik” nije još dospeo na tržište. „Bakster farmaseutikals” ga je povukao iz pretposlednjeg, trećeg kliničkog koraka (pretklinička i četiri kliničke faze) ispitivanja jer su prethodni nalazi ukazivali da ugrožava prirodnu krv – u službama hitne pomoći u Evropi umrlo je više primalaca „hemasista” nego primalaca obične krvi u kontrolnoj grupi. Istu sudbinu doživela je zamena „polihem”, kompanije „Nortfild laboratoris”, koja nije dalje odmakla.
Prvi je za upotrebu na ljudima odobren lek „hemopjur”, iz pogona „Bajopjura” u Južnoj Africi; ali i on je povučen pre tri godine. Govorka se da se to nije nimalo dopalo američkoj mornarici koja na zamenu za krv godinama čeka.
Sva tri proizvođača su, inače, iz Sjedinjenih Država.
Šta je to pošlo naopačke?
Pogrebna zvona zazvonila su objavljivanjem preglednog članka u poznatom „Časopisu Američkog medicinskog udruženja” 2008. godine, u kojem je – na osnovu prikupljenih podataka – napisano da su ove zamene za krv „znatno povećale opasnost od umiranja i srčanog udara”. I još pride: bez ikakve koristi u lečenju.
Ali ovde iskrsavaju dve začkoljice, od kojih se prva pripisuje postupku Američke uprave za hranu i lekove koja izuzetno otežava da se to u ovom slučaju i dokaže. Kako nešto, uostalom, može da bude bolje od prirodne krvi koja je plod veoma dugog evolucionog menjanja? I drugo: veštačku krv (ili zamenu) jedino možete isprobati na ljudima koji su u kobnom škripcu – na primer, na žrtvama teškog ozleđivanja.
Lazarevo isceljenje
Naučnici još nisu digli ruke od prenosilaca kiseonika zasnovanih na hemoglobinu (HBOC), ali učinak bi morao da bude toliko povoljan kao u biblijskom isceljenju Lazara – spasavanju bolesnika koji je već zakoračio kroz vrata smrti.
A oklevetani Lens Armstrong?
Biciklistički šampion je svoj prvi biser u niski od sedam za pobedu u „Trci oko Francuske” zavredio godinu dana nakon što su obustavljena ispitivanja osporenog „hemijskog pomoćnika”. Ukoliko se dokaže da ga je uzimao, to znači da je koristio uzorke neodobrenog leka koji su, isključivo, bili namenjeni kliničkim proverama. A to je ozbiljno ogrešenje, imajući na umu poslovično nepopustljivu Američku upravu za hranu i lekove!
Ako je tako, da li mu je pomoglo u okretanju pedala? U teorijskom smislu, nedvosmisleno. Probe na životinjama pokazale su moć „hemasista” da raznosi kiseonik kroz krvotok i dotura ga ključnim organima. Ali to je potvrđeno na životinjama koje su izgubile mnogo krvi, a teško je predvideti fiziološki boljitak u organizmu vrhunskog takmičara.
U svakom slučaju, Američka uprava za hranu i lekove pokrenula je krivičnu istragu s ciljem da razmrsi da li je Lens Armstrong bio uključen u organizovani doping. Neumoljive činjenice ukazuju da je kasnih devedesetih imao pristup „hemijskom pomoćniku”.
Hoće li krstaš koji je pobedio rak pasti pred nalazima nepopustljivih stručnjaka?
--------------------------------------------------------------------------
Manjak hormona, višak umaranja
Prvi put su eritropoetini (EPO) uzdrmali biciklističku javnost kada je policija 1998. izvela prepad na „Tur d’ Fransu” i otkrila da ih je nekoliko vozača koristilo, zbog čega su novinari, brže-bolje, smislili novi naziv za najslavniju trku na svetu – „Tur d’ doping”.
Čovekovi bubrezi (i jetra), kao što je poznato, luče većinu prirodnog eritropoetina, hormona koji upliviše na stvaranje crvenih krvnih zrnaca. Imajući u vidu da prenose kiseonik, više ovih ćelija znači više kiseonika u organizmu. A posledica toga: duže i napornije vežbanje. Sportisti posežu za veštačkim izdankom da bi postali izdržljiviji.
Malokrvni imaju manjak rečenog hormona, zato pate od umora.
Stanko Stojiljković
objavljeno: 29.01.2011.
