Izvor: Politika, 16.Jun.2011, 00:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Antimaterija na hiljadu sekundi
Naučnici Evropske organizacije za nuklearna istraživanja (CERN) „uhvatili” su „osnov svega vidljivog”, prvi put u stabilnom stanju
Ženeva – Šesnaest minuta i nije tako puno vremena. Možda dovoljno za šoljicu kafe ili da se istrči dva-tri kilometra, pod uslovom da ste u dobroj formi. Ali, ukoliko imate pri ruci nekoliko atoma antimaterije, to bi moglo da bude dovoljno vremena da naučite nešto o nastanku svemira.
Pre desetak dana, naučnici >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Evropske organizacije za nuklearna istraživanja (CERN) „uhvatili” su antimateriju – nestalnu „sliku u ogledalu” svega vidljivog –i to prvi put u stabilnom stanju.
Uspeli su da atome antivodonika, antimaterijskog ekvivalenta vodonika, najosnovnijeg elementa, „ulove” i zadrže 1.000 sekundi, ili 16 minuta i 40 sekundi. Prethodni rekord iznosio je svega 172 milisekunde ili manje od jedne petine sekunde. Reč je o važnom prodoru koji teško mogu da razumeju oni sa nedovoljno znanja iz fizike.
Proučavanje antimaterije doskoro nije bilo jednostavno. Prilikom susreta bilo koje antičestice sa svojim materijalnim pandanom dolazi do međusobnog uništavanja u žestokom prasku energije. Atom antivodonika, sačinjen od pozitrona i antiprotona, momentalno iščezava u kontaktu sa bilo kojom materijom. Jedini način da se antimaterija „uhvati” je taj da se „zarobi” u magnetskom polju.
Sve donedavno, to je značilo da su se mogle izolovati i proučavati samo subatomske antičestice jer se u magnetskom polju može manipulisati jedino naelektrisanim antičesticama, antiprotonima i pozitronima. Budući da celi atomi nemaju električni naboj, magneti su u njihovom slučaju ograničenog dejstva.
Decembra prošle godine, međutim, tim fizičara CERN-a uspeo je da zarobi cele atome antivodonika koristeći magnetna polja, jer na vrlo niskim temperaturama antiatomi se ponašaju kao sićušni magneti.
Iako kratkotrajan, bio je to izuzetan tehnički podvig. Tim naučnika je uspeo da zadrži antivodonik svega nekoliko mikrosekundi pre nego što je isključio polja, kako bi antiatomi mogli da se unište u kontaktu sa materijom. Zatim su pomoću detektora posmatrali praskove koji su iz toga rezultirali.
„Ma koliko neverovatni, ovi eksperimenti nam pružaju priliku da saznamo puno o antimateriji. Naš cilj je da posmatramo njeno postojanje, a ne samo da dokumentujemo njenu destrukciju. To je poput razlike između posmatranja tragova životinje i njenog proučavanja u zarobljeništvu”, ocenjuje Tom Vajnti, fizičar u CERN-u.
Na početak postojanja univerzuma, pre oko 13,7 milijardi godina, neposredno posle Velikog praska, svemir se – prema sadašnjem shvatanju – sastojao od jednakih delova materije i antimaterije. Ukoliko je to tačno, moglo se očekivati da će doći do međusobnog uništavanja, ali se to nije desilo. Gotovo sva antimaterija u svemiru je odavno nestala, ali je ostalo dovoljno materije za stvaranje funkcionalnog svemira.
Sve bi to imalo smisla ukoliko bi između antimaterije i materije postojala razlika kojom bi se mogao objasniti brži nestanak antimaterije.
-------------------------------------------------------------------
Krajem godine počinju dva nova eksperimenta
Glavni cilj fizike antimaterije je da pronađe gde se krije asimetrija, odnosno u čemu se materija i antimaterija razlikuju. Postoje dve polazne tačke: prvo, treba utvrditi da li antivodonik reaguje na svetlost na isti način kao i vodonik, a zatim ustanoviti da li gravitacija deluje na antivodonik na uobičajen način. Krajem godine, počinju oba eksperimenta.Prvi uključuje spektroskopiju i sličan je metodama koje se koriste u određivanju hemijskog sastava udaljenih zvezda. Bombardovanjem atoma laserima ili mikrotalasima naučnici mogu da utvrde koje frekvencije atom apsorbuje i tako saznaju više o njegovoj prirodi. Drugi eksperiment, nazvan „Aegis”, treba da odredi da li antimaterija pada na Zemlju na isti način kao i materija.
Tanjug
objavljeno: 16.06.2011.
.jpg)
