Izvor: Vostok.rs, 11.Dec.2014, 12:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Antarktik – kontinent koji su otkrili Rusi
11.12.2014. -
Antarktik je otkriven 1820. godine za vreme ruske ekspedicije Fadeja Belinsgauzena i Mihaila Lazareva. Međutim, temeljnije istraživanje kontinenta počelo je tek sto godina kasnije. Upravo tada su za južni kontinent počele da se opremaju naučne ekspedicije iz različitih zemlja. Ovde je pionir bila Velika Britanija. Upravo zbog toga on ulazi u sedam država koje pretenduju na teritoriju Antarktide.
Antarktik znači: velike količine industrijske ribe, oko >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << 90 procenata rezervi slatke vode i ogromne količine nafte i gasa. Jednom rečju, sve što je potrebno čoveku koji je skoro potpuno potrošio sve dostupne resurse, a sad je već blizu toga da „razbije kasicu“ i iskoristi „neprikosnovene zalihe“. Zasad osvajanje resursa ispod leda sprečavaju ledena kora i međunarodni sporazum, ali da li će ova zaštita biti dovoljna za dugo vreme?
Na Antarktiku, kao i na njegovom kopnu ispod mora, nalazi se oko 6,5 milijardi tona nafte i preko 4 biliona kubnih metara gasa. Istina, da bi se došlo do ovih bogatstava treba bušiti na desetine metara leda u teškim uslovima. Zadatak je kolosalan zbog skupoće, ali kad sve preostale rezerve ugljovodonika budu na izmaku čovek će doći i do antarktičkih slojeva, uveren je rektor nacionalnog mineralno-sirovinskog Rudarskog univerziteta u Sankt-Peterburgu Vladimir Litvinenko:
- Danas svi znaju za naftu i gas od škriljaca. Svima je jasno da je njihova proizvodnja vrlo skupa, ali se ipak time aktivno bave. Bave se i drugim resursima koji se teško dobijaju. I to je prvi signal da su resursi na izmaku. „Lake“ nafte i gasa uskoro neće biti. Zato mnogi naučnici i ekonomisti izjavljuju da će Antarktik biti zanimljiv za traženje nalazišta ugljovodonika.
Međutim, resurs koji je čoveku najpotrebniji posle kiseonika, a kojeg na Antarktiku ima napretek jeste voda. I ona je upravo na površini, čak ne mora ni da se buši. Već postoje projekti za dopremanje ledenih masa u zemlje u kojima vlada nestašica pitke vode. Vrednost slatke vode samo raste iz godine u godinu, ističe Vladimir Litvinenko:
- Danas je voda najdragocenija i najdeficitarnija komponenta. I čovečanstvo već oseća potrebu za njom. Primere ne treba mnogo tražiti: kad dođemo na benzinsku pumpu i kupujemo benzin zbog nečega oštro i negativno reagujemo ako je benzin iznenada pola rublje skuplji ili jeftiniji. A to su ozbiljni troškovi za vađenje, preradu, transport itd. Ali ne primećujemo cenu kad kupujemo flaširanu vodu. A cena vode – pola litra obične vode – dostiže četiri dolara. Tolika je vrednost proizvoda koji nam je potreban kao vazduh. Zato je najvredniji objekat zainteresovanosti za Antarktik – voda.
A u ovoj antarktičkoj vodi postoji još jedan vrlo koristan resurs za čoveka – riba. Zbog količina ulova, uključujući i nezakoniti ribolov, količine industrijske ribe se brzo smanjuju, ističe naučni rukovodilac Instituta za ekonomiju korišćenja prirodnih resursa i ekološku politiku VEŠ Aleksandar Bagin:
- Treba imati u vidu da se rezerve ribe smanjuju zbog dugogodišnje intenzivne eksploatacije resursa svetskog okeana. Naravno, ovde je Antarktik vrlo interesantan. Osim toga, riba koja se ulovi u blizini Antarktika smatra se izuzetno čistom u ekološkom smislu i živi samo u čistim vodama.
Po procenama stručnjaka rezerve vode na Zemlji mogu skoro nestati do 2033. godine, i to uključujući antarktičke glečere. Nafte i gasa će biti dovoljno za još 50. Dakle, nedra i bogatstva Antarktika mogu uskoro postati kritično neophodni za čovekov opstanak. A zasad šesti kontinent ostaje nacionalni park i baza za naučna istraživanja. Međutim, za svega par decenija može započeti prava međunarodna bitka za Anatarktik.
Marija Merkulova,
Izvor: Glas Rusije
.jpg)
