Izvor: Vostok.rs, 18.Dec.2012, 00:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Anštajn će opet biti u pravu
17.12.2012. -
Tajanstveni gravitacioni talasi koje je predskazao još Albert Anštajn mogu da budu pronađeni narednih godina, posle decenija bezsupešnog traganja.
Takav zaključak sadrži niz zapadnih naučnih publikacija. Naučnici sa Prinstonskog univerziteta pretpostavljaju da će do otkrića doći već naredne godine. Njihove kolege sa Instituta Alberta Anštajna u Nemačkoj su manje optimistični. Njihove prognoze su od 3 do 10 godina. List Nju-Sajentist koji je objavio >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << članak smatra da se otisak delovanja talasa verovatno već sada može naći u snimcima radiozračenja pulsara. Mišljenje ruskih naučnika izložio je za Glas Rusije poznati astrofizičar, profesor Moskovskog državnog univerziteta Vladimir Lipunov. Na Interenetu je popularan njegov članak Gravitaciono-talasno nebo.
Vladimire Mihajloviču, ispričajte u opštim crtama šta su to gravitacioni talasi?
- Gravitacione talase je teorijski otkrio Anštajn, kada je našao pravilne jednačine opšte teorije relativnosti, i one su sadržale talase koji se slobodno rasprostiru. Jednostavnije govoreći, gravitacione talase zrači svako telo nepravilne forme koje se okreće ili kreće ubrzano. Mahnuvši rukom vi zračite gravitacioni talas, mada vrlo slab. To je nekakva prostorno-vremenska .. koja se kreće brzinom svetlosti.
- Elektromagnetni talasi deluju na punjenja, a gravitacioni sa sve mase. Kada prolazi takav talas, onda rastojanje između bilo koje dve tačke počinje da se u skladu sa njim periodično menja. Zanimljivo je da se takvi talasi skoro ne upijaju, za razliku od svetlosti. Recimo, svetlost prolazi kroz Vasionu samo od određenog trenutka njenog uzrasta. Uzrast Vasione je 13 milijardi godina. Posle 300 hiljada godina od trenutka formiranja ona je postala prozračna. Svetlost iz ranijih epoha, iz Vasione koja još nije bila prozračna više nam ne dolazi. A gravitacioni talasi mogu da dođu. To će dati mogućnost fizičarima da posmatraju čak sam akt rađanja Vasione.
Jednostavnije govoreći, to su talasi koji se izlučuju kada se jedno telo okreće oko drugog?
- Između ostalog da. I ne samo. Važno je da telo bude nesimetrično, upravo nepravilne forme. Idealni izvor su dvostruke zvezde ili dvostruki objekti. Najidealniji izvoru su dvostruke crne rupe.
Zašto tada već nekoliko decenija ove talase naučnici ne mogu da pronađu?
- Kada se radi o direktnom detektovanju gravitacionih talasa, to mi do danas nismo učinili. Indirektno detektovanje je bilo urađeno još pre 20 godina, kada su se posamtrali radiopulsari i kada je se videlo da sistem dve neutronske zvezde gubi energiju tačno po Anštajnovoj jednačini. Zašto ne dobijamo direktne dokaze? Zato što je delovanje ovih talasa sa suptancom vrlo slabo.
Ipak postoji indirektni dokaz kada se rastojanje među parom zvezda koje se brzo okreću smanjuje?
- Da, poznat je dvostruki radiopulsar. Nobelova nagrada je data za njegova merenja, koja indirektno potvrđuju činjenicu gravitacionih talasa. Ali svi čekaju upravo direktno detektovanje. Bile su napravljene ogromne gravitaciono-talasne antene u Americi i Evropi. Ali kako bi se uhvatio talas iz kosmosa, treba izmeriti rastojanje manje od jezgra atoma. To je vrlo složen zadatak. Zato slični projekti do sada nisu urodili plodom.
Na koji način se stručnjaci Prinstonskog univerziteta nadaju da će naći ove talase?
- Govorili smo o radipulsarima. Njihovi impulsi su toliko stabilni da po tačnosti perioda prevazilaze sve zemaljske satove. Ideja je u tome da primite impulse radijskog zračenja pulsara i izmerite period. Ako se u istom pravcu rasprotire gravitaciono talas, period pulsara će početi da se predvidljivo menja. Najsnažniji gravitacioni talasi u Vasioni se zrače prilikom sudara superteških crnih rupa sa masom od milijardu masa Sunca. Mi smo mislili da se galaksije sa takvim supermasivnim crnim rupama sudaraju ne tako često. U članku na koji se poziva Nju-Sajentist, verovatnost takvih događaja u vasioni se povećava 6 puta. To uliva optimizam: znači, šest puta je veća verovatnoća da se vidi i otisak gravitacionog talasa, prateći radiopulsar. Imam kritičku primedbu. To će opet biti indirektno detektovanje gravitacionih talasa. Ipak važan je metod direktnog detektovanja. Nadam se da ćemo posle modernizacije zemaljskih detektora dobiti ovaj metod.
Da li smatrate da su zemaljski detektori i dalje potrebni?
- Naravno. Jedno vreme se činilo da ćemo uskoro pronaći talase, ali se ispostavilo da to nije tako jednostavno. Siguran sam da kada druga genracija ovih uređaja uđe u stroj, mi ćemo napraviti izuzetno otkriće, moguće čak dvostruko. Ako mi primio gravitacioni talas od dve crne rupe. mi ćemo istovremeno dokazati postojanje i talasa, i crnih rupa u prirodi. Dvostruka Nobelova nagrada može da bude.
Prema vašim prognozama, kada će se desiti direktno detekovanje talasa?
- Mi smo se nadali da će se to desiti početkom 21. veka. Ali pojavile su se velike teškoće i signal su zaglušili šumovi. Nadam se da će do 2020. sve uspeti, potrebno je još 5-7 godina.
Ovi talasi će se organski uklopiti u jedinstvenu teoriju polja, koja još nije formulisana?
- Ovi talasi su klasična teorija relativnosti. Oni će samo potvrditi ispravnost Ajnštajnove teorije.
Boris Pavliščev,
Izvor: Glas Rusije, foto: © flickr.com/Lauren_pressley/cc-by-nc-sa 3.0
.jpg)
