Izvor: Objava, 17.Mar.2020, 20:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

АЛБЕРТ АЈНШТАЈН

Немачки физичар Алберт Ајнштајн рођен је 14. марта 1879. године у градићу Улму. Од малих ногу показао je интересовање за машине; отац му је био електроинжењер. Ајнштајн је студирао на Савезном политехничком институту у Цириху. Године 1901. постао је држављанин Швајцарске и почео да ради у агенцији за патенте у Берну, док је упоредо наставио своје истраживање. Докторирао је 1905.

Наредних година почео је да формулише идеје које ће трансформовати концепт физике сер Исака Њутна. У својој посебној теорији релативности (1905) констатовао је да је брзина светлости фиксна и да ниједан физички објекат не може да путује брже од светлости. Такође је показао да се предмети скупљају када се њихова брзина кретања приближи брзини светлости, да се њихова маса повећава а кретање успорава. У општој теорији релативности (1915) Ајнштајн је дао четвородимензионалан опис васионе који је назван свемирско време, где се време сматра димензијом попут дужине, ширине и дубине. Ове теорије су и његово главно дело и сматрају се основом за даљи развој теоријске физике.

Ајнштајнов рад о теорији релативности омогућио му је да престане с радом у агенцији за патенте и постане професор на многим универзитетима широм Европе. Настанио се у Берлину 1914, где је радио као директор Института за физику "Кајзер Вилхелм" све до 1933. године.

Ајнштајн је постигао светску славу кад је његову општу теорију релативности верификовао енглески астроном и физичар Артур Стенли Едингтон. Унаточ чињеници да је само неколико људи разумело његов рад, постао је симбол врхунског научног домета.

Ајнштајн је добио Нобелову награду 1921, и то не због откривања тајни релативности већ за његове радове на пољу квантне теорије из 1905. у којима је објаснио начин функционисања фотоелектричне ћелије.

Како је био Јеврејин, долазак нациста на власт 1933. приморао га је да напусти Немачку. Живео је у Француској, а затим се преселио у Принстон, САД, да би наставио истраживање на тамошњем Институту за напредне студије.

Као доследни поборник мира, у време после Другог светског рата, активно се борио за остварење трајног мира у свету, због чега је био цењен. Године 1952. одбио је положај председника Израела. Умро је 18. априла 1955. године у Принстону.