Izvor: Objava, 08.Mar.2020, 16:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ХИПАТИЈА

Прва истакнута жена филозоф и математичар, Хипатија, рођена је у Александрији 370. године. Била је Гркиња, кћерка и ученик математичара и астронома Теона Александријског. Написала је коментаре о првих шест књига Диофантове "Аритметике", као и коментаре о Аполонијевим "Исечцима конуса". Од њеног оца наследила је знање из астрономских открића од Клаудија Птолемеја и коментарисала је његово дело "Математички зборник" (или "Алмагест").

Она је, такође, деловала у кругу нехришћанских филозофа новопитагорског смера и учествовала је у последњим покушајима да спречи ширење хришћанске религије. Као живи симбол старе културе било јој је судбински предодређено да буде пион у борби за превласт у Александрији. У овом граду у Египту, који је основао славни Александар Македонски, Хипатија је подучавала у Музеју математике и филозофије, а њени часови су заинтересовали многе престижне слушаоце. Међу њима је био и филозоф Синесије из Кирене, који је касније постао епископ. У његовим писмима, он описује Хипатију као добру мајку и сестру и преданог учитеља, говорећи све у суперлативу, како о њеном учењу, тако и о њеном знању и вештини.

За разлику од подршке коју је имала од овог филозофа, хришћанске вође су прогласиле Хипатијину филозофију као јерес. Њена позиција у Александрији била је све више угрожена и због њеног пријатељства са Орестом, римским намесником који је једини могао равноправно да се супротстави александријском епископу Кирилу. Епископови следбеници су ширили гласине да Хипатија окупља огромне масе људи на својим предавањима где под окриљем школе шири паганизам.

Једном приликом, у марту 415. године, када се Хипатија у кочијама враћала кући са часова, група александријских хришћана најпре ју је пресрела и ухватила, а онда су је одвели у цркву која се звала Кесарион, свукли до гола и испребијали на смрт. Како им ни то није било довољно, њено тело су исекли на комаде, потом однели до места званог Кинарион и тамо га бацили у ватру. Хипатијином смрћу завршена је дуга и славна историја грчке математике. Уследиће, затим, један мрачан период који ће бити окончан тек у XVI веку, у време хуманизма и ренесансе.

Хипатија симболично представља продор жена у свет науке, коме је посветила цео свој живот. Захваљујући оцу који јој је омогућио да се школује у Атини, успела је да израсте у правог гиганта античке мисли и науке, не само као теоретичар, већ и као практичар. Сама је, на пример, израђивала астрономске справе и табле.

Хипатијин сјајни ум био је праћен и изузетном физичком лепотом. Радије се облачила у одећу научника него у традиционалну женску одећу. Уопште се није устручавала да одлази у друштво мушкараца, што у оно време није било уобичајено.

Својим знањем, речитошћу, скромношћу, упорношћу и лепотом задивила је све учене људе онога времена, а и данас се налази у самом врху великана који су својим делом мењали свет.