Izvor: Objava, 07.Mar.2020, 15:39   (ažurirano 02.Apr.2020.)

НИСЕФОР НИЕПС

Француски физичар Нисефор Ниепс рођен је 7. марта 1765. у Шалон сир Саони. Веома су га привлачила научна истраживања, па ће 1807. патентирати чувени мотор са унутрашњим сагоревањем и коначно ће га реализовати са својим братом Клодом. Такозвани "пиреолофор", који ради на брзом паљењу праха црвоточине (мала биљка позната и као "пје-де-лу" - вучја нога) - која ће убрзо након тога бити замењена нафтом - био је истински претеча Дизеловог мотора чија је улога била да омогући пловидбу брода по реци Сони. Међутим, тај проналазак никада неће бити коришћен и чак ће у једном тренутку упропастити свог проналазача, који ће се након тога бавити другим експериментима, а нарочито проучавањем надоместака у исхрани (шећера из шећерне репе, обојеног скроба и врбовника - биљке из које се добија пастелна боја, биљака са текстилним влакнима). Ниепс се пре свега интересовао за литографију, коју је нешто раније пронашао Алојз Сенефелдер. Покушавајући да пронађе начин да отисне или пренесе на камен слике које је желео да умножи, 1816. он успева да у мрачној комори, помоћу папира пресвученог сребрним хлоридом, добије негатив-слику, коју ће, на жалост, без много успеха фиксирати уз помоћ водоник-нитрата.

Десет година касније Ниепс врши експерименте са јудејским битуменом, растварајући га у Дипеловом уљу: та црна супстанца заправо има способност да избељује и постане нерастворива тамо где је била изложена сунчевој светлости. Помоћу бакарне плоче пресвучене том супстанцом и изложене током осам сати у мрачној комори, а затим потопљене у лавендлово уље и начете на деловима на којима нема битумена, Ниепс успева да добије рељефну слику, прву фотографију на свету (поглед на шалонеско село са мансарде Ниепсовог имања Сент Лу де Варен). Он је такође заслужан за употребу прве фотографске мрачне коморе, клизне коморе, прве мембране са млечним кременом (поново откривене педесет година након тога), као и коморе са калемом за намотавање осетљивог папира.

Након позива Луја Дагера 1826, сликара декоратера који се служио мрачном комором како би правио скице својих диорама, Нијепс се 1829. удружује с њим како би усавршили хелиографију. Четири године касније, 5. јула 1834, Ниепс умире у Сент Лу Де Варену од излива крви у мозгу, а да није успео да заинтересује научнике и пословне људе за свој изум. Дагер ће, наставивши за свој рачун са експериментима свог сарадника, успети да развије (1835) и да фиксира (1837) фотографске слике.