Izvor: Objava, 19.Feb.2020, 15:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

НИКОЛА КОПЕРНИК

Пољски астроном Никола Коперник рођен је 19. фебруара 1473. године у градићу Торуну на обали Висле, у Померанији. Осим астрономије, којом је задужио науку, Никола је био прави ренесансни свезнадар, образован као припадник доминиканског реда Римокатоличке цркве. Докторирао је канонско црквено право, али је био и лекар, преводилац и зналац класичне старине, а 1517. године дао је своју верзију квантитативне теорије новца.

Отац му је био добростојећи трговац бакром у Гдањску и Кракову. Торун је, уз Гдањск, био један од ханзеатских градова који је, уз савез пруских градова с друге стране Висле, био у Тринаестогодишњем рату (1454-1466) са немачким крсташима. Литвански велики кнез и пољски краљ, Казимир IV Јагеловић, обећао је самосталност градовима. Мир у Торуну сместио је Померанију у пољско-литавску државу све до краја 18. века.

Николина мајка Барбара била је кћер богатог већника града Торуна, Лукаса Ваценродеа, пореклом из Шлеске. Николин ујак Лукас Ваценроде Млађи постао је кнез-бискуп од Ермланда и Николин заштитник. Образован на Краковском (сада Јагелонском) универзитету, као и у Келну и Болоњи, Ваценроде Млађи је постао близак сарадник и саветник тројице пољских краљева после смрти Казимира IV. Његово богатство и утицај омогућили су Николи Копернику добро образовање.

Презиме Коперник настало је од мирођије (kоpеrnik) која у Шлеској самоникло расте на све стране.

После студија у Кракову и Болоњи Коперник је - иако није био рукоположен за свештеника - наименован за каноника у Фромборку на северу Пољске, где је провео остатак живота. На основу резултата до којих је дошао посматрањем написао је чувено дело "Dе rеvоlutiоnibus оrbium cоеlеstium libri" у шест књига, објављено у Нирнбергу 1543. године, непосредно пред смрт.

Преовлађујућа теорија у Европи 15. века била је она коју је Грк Клаудије Птолемеј изложио у делу "Математички зборник" (или "Алмагест") 150. године: Земља је непомично средиште света, око које великом брзином круже звезде у једној сфери, а у другима свака поједина планета. Коперников хелиоцентрични систем света заснивао се на тврдњи да се Земља окреће око своје осе и кружи око Сунца. Он је ускоро био прихваћен у научним круговима, али не и у црквеним. Инквизицију и прогонство избегао је јер је паметно штампао књигу у последњем тренутку, пред смрт, када је постао парализован у десној страни тела и физички и психички веома слаб, мада је ова његова научна расправа на 400 страна била довршена још 1530. године.

Као изврстан математичар, али и посматрач, поставио је хелиоцентричну теорију на чврсте математичке основе, засноване на посматрању. Земља више није била средиште света већ само једна од планета Сунчевог система. Осим премештања тежишта универзума, Коперник је успео да изведе прорачуне средњих удаљености планета од Сунца, које је мерио Земљином удаљеношћу од Сунца. Добио је резултате који се веома мало разликују од савремених.

Наравно, књига је одмах изазвала гнев Римокатоличке цркве, али ни протестанти нису о њој имали боље мишљење, чак напротив. Међутим, наука је почела неповратно да се мења и излази из оквира богословља. За само педесетак година Кеплер и Галилеј почели су да бране коперниканску визију света. Галилеј је формулисао начело инерције које је помогло у објашњењу због чега сав живи и неживи свет не попада са Земље ако се она креће. Тек је Исак Њутн у "Математичким принципима филозофије природе", 1687. године, са законом опште гравитације и законима који су ујединили небеску и земаљску механику, изборио потпуно усвајање хелиоцентричног система. Галилеј је још 1633. године провео последњих једанаест година живота у кућном притвору, бранећи Коперника.

Коперник је умро 24. маја 1543. године. На самртној постељи примио је штампани примерак свог животног дела. Пробудивши се накратко из коме, погледао је књигу и мирно умро. Сахрањен је у катедрали у Фромборку.

Године 2010, на 537. годишњицу рођења, Међународна унија за чисту и примењену хемију дала је име "коперницијум" 112. елементу периодног система. Од децембра 2015. године Коперниково име носи и звезда у сазвежђу рака, 55 Cаncri А.