Izvor: Objava, 19.Avg.2019, 12:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ЏЕМС ВАТ

Шкотски механичар и инжењер Џемс Ват рођен је 30. јануара 1736. године у Гриноку. Син дрводеље, био је паметно дете крхког здравља. Као младић, постао је вешт израђивач математичких инструмената и радио као надзорник на изградњи канала.

Године 1764. од Вата су затражили да поправи модел парне пумпе Томаса Њукомена коју су на универзитету у Глазгову користили у настави. Ват је пажљиво прегледао модел током поправке тако да му је постало јасно да је веома неделотворна. Највећи недостатак је уочио у систему за загревање и хлађење цилиндра у сваком циклусу рада. Он је непотребно трошио велике количине горива и времена у довођење цилиндра до поновног постизања радне температуре што је ограничавало брзину радног циклуса.

Сасвим природно, Ват је почео да промишља како да унапреди Њукоменову машину. Шкот је дошао до решења 1765. године док је шетао Глазговом, где данас спомен-камен обележава место рођења идеје која је покренула тзв. индустријску револуцију и отворила врата једној новој историјској епохи. Он је открио да кључ за већу делотворност лежи у систему за кондензацију и засебном спремнику који омогућава цилиндру и клипу да остану увек врели.

До 1768. године, Ват је био саставио потпуно функционалан прототип нове парне машине, после чега је ушао у пословно партнерство са Џонсом Роубеком да би финансирао производњу и продају машине. Партнерство је нешто касније довело до патента за машину под називом "Новоизумљени метод смањења потрошње паре и горива у ватреним машинама" и од тада почео да се продаје. Нажалост, Роубек је 1772. године банкротирао, мада је то Вату омогућило да 1775. уђе у много плодније партнерство с пословним човеком Метјуом Болтоном. "Болтон и Ват" се одмах појавио испред британског парламента због новог патента омогућивши својој компанији да у наредних двадесет година буде продавац Ватових машина у земљи. Успешно патентирање у Парламенту у неку руку је значило монопол на производњу парне машине, па су Ватова финансијска добит и лично богатство били гарантовани све док се није повукао 1800. године.

Међутим, патент није зауставио проналазача у намери да још унапређује машину све до 1790, кад је коначно усавршио "Ватову машину". Током предстојећих година изменио је парну машину тако да може да ради по кружним циклусима. Био је то крај кретања горе-доле, Њукоменове машине су пре тога биле добре за црпљење воде из рудника, али су се веома мало употребљавале у друге сврхе. Са ротирајућим кретањем, и друге гране индустрије могле су да користе снагу паре за окретање машина. На пример, Ричард Аркрајт је у текстилној индустрији прво схватио да машина може да преде, а касније и да тка. Примена је почела и у млиновима за брашно и фабрикама папира, а 1788. снага паре је први пут коришћена да покрене поморски саобраћај. Исте те године Ват је конструисао центрифугални регулатор, који је аутоматски регулисао брзину парне машине и био један од првих индустријских аутоматских управљача.

У Ватове остале изуме спада и план за парну локомотиву из 1784. Много значајнија је била прва употреба термина "коњска снага", који је користио кад је упоредио колико коња би било потребно да обезбеде исти рад уместо једне његове машине.

Џемс Ват умро је 19. августа 1819. године у Хетфилду. Британско друштво је 1882. године Ватовим именом назвало јединицу за снагу што је учврстило изумитељеву славу за сва времена.