Izvor: Objava, 10.Jul.2019, 08:32

НИКОЛА ТЕСЛА

НИКОЛА ТЕСЛА

Научник и проналазач Никола Тесла је рођен 10. јула 1856. године у селу Смиљану у Лици, као син православног свештеника, а од његове седме године породица живи у Госпићу, где му је отац служио као прота до своје смрти. Био је веома несташно дете, али је понекад имао тужне визије, врло непријатне, које је сам, својом јаком вољом, касније превладао, стварајући себи веселе визије, као противтежу.

Мајка му је била веома обдарена жена. Његова бујна стваралачка машта, још од детињства га тера на експерименте. Скакао је са кишобраном и својим направама да би полетео, повређивао се, правио на потоку уређаје за покретање помоћу воде, уређаје за хватање птица и сл. Једном је, још као ђак, својом инвенцијом и талентом открио и отклонио квар на уређају који је требало свечано да буде пуштен у погон у присуству грађана у Госпићу. Био је увек одличан ђак, али склон дечјим авантурама, одличан математичар и лош цртач. Заљубљен у пливање, два пута се давио због смелих подухвата. Читао је страсно, по целе ноћи, те се од тога и разболевао, и паузирао у школи. После завршене гимназије у Карловцу, отац је по сваку цену хтео да му син учи богословију и постане свештеник, чему се млади Тесла жестоко одупирао осећајући још одмалена зов науке и проналазаштва. Спасла га је тешка болест, колера, те је по оздрављењу отац њему препустио да изабере свој позив.

Када је имао 19 година, уписао се на факултет у Грацу у Аустрији. Тамо је много читао, сам научио француски и италијански језик, прочитао сва Волтерова дела. Учио је по 20 сати дневно, био је најбољи студент на факултету, тако да су професори писали његовом оцу да је толики рад штетан по здравље, те се отац није радовао његовим успесима. У то исто време захватила га је права страст за решавањем проблема наизменичне струје, као струје будућности. Но, иако је та замисао изгледала његовим професорима немогућа, он се са само 21 годином потпуно усредсредио на решавање тог највећег проблема у електротехници, те је своју младалачку замисао касније, у Сједињеним Америчким Државама, са 32 године живота и остварио, и 1888. године одржао историјско предавање о полифазном систему и индукционом мотору. У Грацу је вредно радио и наредних година студија, но на крају треће године, због преморености, одао се раскалашном животу, отишао у Марибор, запослио се и весело живео, али и зарадио новац за даље студије. Потом је две године студирао у Прагу. Најпре је радио као инжењер у Будимпешти. Ту га је поновно занело решавање питања наизменичне струје. Решење му се само јавило, у шетњи, у тренутку инспирације, као што бива код генија, али и захваљујући дугогодишњем студирању проблема. Затим је радио у Паризу, у компанији великог америчког научника Едисона, где су брзо увидели његову генијалност, јер је с лакоћом решавао за друге нерешиве проблеме, те је са 28 година послат у Америку, код Едисона, да поправи неке машине.

У Америци, Едисон, старији од њега девет година, примио га је врло срдачно, брзо се уверио да је Тесла способан да реши сваки практичан проблем, па су се веома спријатељили. Едисон је такође био геније, али без икакве школске и научне спреме, искључиво обдарени практичар. Тесла је тада радио по 18-19 часова, па се ускоро показало да је једна лабораторија за два оваква стручњака исувише тесан простор. Тесла се растаје од Едисона, ствара "Теслино друштво" за лучно осветљење, осветљава неке улице у Њујорку, а када је имао 31 годину, ствара "Теслино електрично друштво", те долази до лабораторије, нових открића и патената на трофазним генераторима, трансформаторима и индукционим моторима, даје 40 патената из области полифазног система, основ данашње електротехнике. Остваривши мотор наизменичне струје (асинхрони и синхрони) са великим дејством, који пре Тесле нико није остварио, одржао је већ поменуто чувено предавање о теорији ових мотора, а израду препустио великој фирми Вестингхаус. У индустријским круговима је ово откриће изазвало велико изненађење и од Вестингхауса је добио милион долара за патенте, с тим што је неко време морао провести у Питсбургу, где је обучавао инжењере да производе индукционе моторе, и све је успешно обавио. Он, наравно, није желео да се бави практичним питањима, већ му је позив био научно истраживање. Тако, иако је пројектовао прву хидроцентралу на Нијагари (где му је 1976. године откривен споменик), он је тек четири године пошто је завршена отишао да посети хидроцентралу.

Године 1889-90. био је у Паризу и у Госпићу да обиђе своју мајку. Кад се вратио у Америку, највише је радио на усавршавању сијалице, па је 1893. године на светској изложби у Чикагу, где је Вестингхаус подигао велику електричну централу са 12 Теслиних генератора, читав један град осветљен са 80.000 сијалица које су напајали ови генератори, о чему је писала светска штампа. У исто време, више предузећа се припремало за израду апарата за потребе медицинске науке, за производњу азота, озона, на основу Теслиних патената.

Године 1894. Тесла је вршио експерименте на својој отпремној радио-станици која је механички покретала, својом командом, аутомате које је он конструисао. Почео је да гради још већу радио-станицу за пренос вести преко целе земљине кугле, али је пожар уништио његову велику лабораторију. Дуго је патио због ове несреће, али је показао и велику енергију и оптимизам да ће све обновити, па су и нова лабораторија и радио-станица прорадиле већ 1896. године (када је имао 40 година).

Кад је решио проблем бежичне телеграфије, Тесла је и теоријски и експериментално остварио преношење електричне енергије на велике удаљености, без жица, без далековода. Због несхватања финансијских кругова, Тесла није успео да овај свој проналазак стави у службу човечанству. Но он није очајавао, већ је постајао све упорнији и животнији, те је 1897/98. пријавио нових 20 патената. То му је донело нова новчана средства за велику радио-станицу у Колораду. Тада је дао фундаменталне патенте из радио технике, на којима је касније заснована радио-дифузија. Године 1899. демонстрирао је лампе и моторе који раде без проводника, са високофреквентним струјама.

Тих година имао је на располагању велика новчана средства, па је 1901/1902. године у Лонг Ајленду почео изградњу радио-станице са антеном високом 57,67 m, али је није завршио због недостатка средстава, а размонтирана је од америчке армије у току Првог светског рата због бојазни да би могла послужити немачким шпијунима. Хтео је да ова радио-станица емитује за цео свет, па иако је није завршио, захваљујући њему сада постоји широм света мноштво радио-станица.

Потом је Тесла радио на парним турбинама за покретање генератора од много хиљада киловата, но његови резултати су нашли примену у другим областима, а он је у вези са тим својим испитивањима пријавио низ патената од 1914. до 1922. године.

И у својој седамдесетој години био је свеж и доста је радио, живећи усамљено, али пун духа и стваралачких идеја.

Уживао је да слуша буку са улице, која му је дочарала снагу технике. Умро је 7. јануара 1943. године, у својој хотелској соби у Њујорку.

Страсне природе, у младости је показао неумереност у читању, пливању, картању, распусном животу, а касније, снагом воље, прешао је на умереност и бригу да одржи здравље ради стварања. Сматрао је људско тело једном машином коју треба одржавати одговарајућом исхраном (није јео месо), умереношћу, спавањем осам сати дневно мада је сам спавао два-три часа јер је познавао источњачку тајну интензивног спавања, како је рекао. Сматрао је да сексуални живот омета интелектуални рад. Знао је напамет српске народне песме, "Горски вијенац", стихове из "Фауста", Дантеове "Божанствене комедије", "Евгенија Оњегина", Змаја. Био је велики родољуб. За време Другог светског рата позивао је Југословене у Америци да помогну антифашистичку борбу. Често је говорио: "Једнако се поносим својим српским родом и мојом хрватском домовином".