Izvor: RTS, 18.Maj.2023, 05:58
Хашка историја – пут ка помирењу или избацивање науке из школа
Вест да ће ускоро бити представљен Приручник Хашког трибунала како користити архивску грађу трибунала о сукобима на простору Југославије деведесетих, намењен часовима историје, поделила је јавност. Док се једни питају шта је намера објављивања тог Приручника >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << и да ли судови треба да пишу историју, други сматрају да таква врста документације може да донесе помирење у региону.
Пут од неког догађаја до часа историје је дуг. Потребно је време, хладна глава и научно утемељење, кажу историчари. Документа на основу којих се пише историја, истичу, доступна су тек 30 година након настанка. Она са ознаком строго поверљиво и касније.
"Заиста би био парадокс да ђаци уче историју коју ми као научници још увек не знамо, до које ми тек треба да дођемо. Ми ћемо тек по истеку ове деценије заправо моћи да користимо документа за цео период деведесетих година. то значи да ћемо за тек седам или осам година моћи да истражујемо комплетну ту деценију. То је тек почетак истраживања, а до неког завршетка ће се још чекати", објашњава научни сарадник Института за новију историју Србије Петар Драгишић.
Правда за жртве, судећи према пресудама Хашког трибунала, по мишљењу већине у Србији, није задовољена. Отуд и питање какву истину доноси приручник за историју са архивском грађом и пресудама тог суда.
"Мислим да је заиста намера Хашког трибунала и била да се на један отворен начин разговара о томе. Имамо пресуде, оне су правоснажне, њима је наша земља преузела обавезу да обавештава јавност, па и младе који тек стасавају. Ако не поштујете туђе жртве, не поштујете ни своје, и то морамо да научимо и кроз основну и кроз средњу школу, да се оно што се дешавало деведесетих не би поновило", сматра Милан Антонијевић из Фонда за отворено друштво.
Адвокат у више процеса у Хашком суду Зоран Живановић каже да је тај материјал непотпун.
"На то указује, рецимо, изјава Карле дел Понте када је напуштала трибунал. Она је изразила своје незадовољство, тако да је велико питање колико је још документације остало по разним архивама које нису биле доступне Хашком трибуналу, не без његове кривице. То отвара питање колико је то поуздано да уђе у историјске уџбенике", истиче Живановић.
"Није могуће да било какав суд донесе помирење"
На сукобе деведесетих још није стављена тачка. Подсећање на рат у којем је разбијена земља за многе је болна тема. Суд у Хагу Србе је осудио на више од хиљаду година затвора. За остале, кажу упућени – симболичне казне.
"Окривљени су појединци који су злочине починили, именом и презименом. Надам се да ће у нашој земљи првог дана после пресуде убицама Славка Ћурувије, и у неким другим политичким убиствима, то ући у уџбенике историје, да нећемо чекати 50 година да бисмо о томе отворено говорили. Исто важи за ове пресуде. Оне утврђују чињенице. Ако желимо да затварамо очи над жртвама које нису наше националности, онда смо изгубили људскост. То треба слати као поруку младима", наглашава Антонијевић.
Живановић упозорава да бисмо доследно пратећи пресуде Хашког трибунала дошли до закључка да Олује заправо није ни било и да није било 200.000 људи који су протерани из Хрватске.
"Прво се створила велика фама да се од Хашког трибунала очекује да, између осталог, донесе помирење у региону. Ја сам врло резервисан, то нигде није званично, нити је могуће да било какав суд донесе нека помирења", каже Живановић.
За суд пресуда је тачка на случај. За историчаре тек почетак.
"У тренутку када ми у школе пласирамо садржаје који нису научно верификовани, онда ми науку избацујемо из школе. Бојим се да ако избацимо науку, онда улазимо на терен активизма. Мислим да то треба избећи и да заиста школа мора да буде место где ће бити изучавани искључиво проверени садржаји са неким цертификатом науке", истиче Драгишић.
За коначни суд о садржају приручника сачекаћемо почетак јуна, када ће, према најавама, бити представљен у Сарајеву.
.jpg)
