Izvor: Objava, 05.Jun.2019, 16:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ПОЧЕТАК ЕРЕ БАЛОНСТВА

Још су стари Кинези плашили своје непријатеље балонима, на које су насликали дречећим бојама чудовишта и змајеве којима су из уста куљали дим и пламен. Балони су се дизали високо, више него што су непријатељске стреле добацивале. При повољној струји ветра одлетали су изнад непријатељских глава у позадину, и они би, запрепашћени, напуштали напад, и у страху одступали.

Ове балоне Кинези су дизали помоћу топлог ваздуха. Наложили би ватру, над њу би наднели балон од свиле или танке, јаке хартије. Кроз отвор на дну балона улазио је врели ваздух, потискујући из њега хладни, па се чудовишни балон брзо подигао увис.

Наравно, Кинези су га пуштали само онда, када су се ваздушне струје на висини кретале према непријатељу.

После много векова, после проналаска путева до Кине, Европљани су видели кинеске змајеве и чули причу о застрашивању непријатеља. Пред њима су Кинези пуштали змајеве, аждаје и балоне само на веселим утакмицама, које су приређивали и стари и млади.

Вест о томе допрла је и до европских научника, те су почели да размишљају: не би ли се балони могли употребити да човек помоћу њих лети.

На ову идеју први су дошли Французи браћа Монголфије (Жозеф-Мишел, 1740-1810 и Етијен, 1745-1799), који су одрастали у Анонеју близу Лиона где је њихов отац имао фабрику папира. Седећи поред камина уз разбукталу ватру, браћа су прегледала пословне папире и све што није било од важности за чување бацали у ватру. Једном је Жозеф бацио једну кесу од списа и приметио да се кеса запалила, надула и полетела по соби. Морао је да скочи и угаси ватру да не би изгорели теписи. Значи, тако: напуњена топлим ваздухом, са отвором ка земљи, једна кеса од папира може да лети. Идеја се родила. Браћа су попричала о томе и онда прионула на посао. Од папира и платна направили су већу кесу у виду балона, држали је изнад ватре да се напуни топлим ваздухом и потом пустили. Велика папирна лопта је дуго лебдела испод таванице и потом се лагано спустила на под! Дивно. Онда су опет покушали и опет је успело. То им је дало идеју да направе велику лопту, да је напуне топлим ваздухом и да остваре лет ваздушног балона. Све је дотле рађено у потпуној тајности. Онда је заказан митинг на тргу у Анонеју.

Био је леп и ведар дан 5. јуна 1783. године. На тргу се окупила маса радозналог света.

У центру је било изграђено високо постоље, изнад њега је постављен велики празан балон од хартије и платна са отвором према доле. Да балон не би пао, привезан је конопцима унакрст, између четири висока дрвена стуба. Онда, када је све било готово, испод његовог отвора запаљена је гомила суве сламе. Топли ваздух је полако пунио балон који се све више надимао тако да су почели да пуцкетају затегнути конопци. На знак Монголфијеа, четири човека су једним замахом секира пресекли конопце при стубовима и балон је полетео увис. Праћен задивљеним погледима масе света, балон се пењао до висине од 2.000 метара, ту је лебдео неко време као пун месец, па се лагано спустио на њиве у близини градића. Браћа Монголфије зрачила су од задовољства. Били су хероји дана.

Овај лет балона од 5. јуна 1783. године отворио је еру балонства.