Izvor: Objava, 23.Maj.2019, 15:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ФРАНЦ АНТОН МЕСМЕР

Немачки лекар Франц Антон Месмер рођен је 23. маја 1733. године у Изнангу у јужној Немачкој. Дипломирао је у Бечу 1766. године. Отворио је ординацију, али му је брак са имућном удовицом омогућио да се посвети експериментима. У то време, крајем 18. века, електрицитет и магнетизам постали су популарна опсесија. Месмер је био један од првих који су применили нова открића у медицини. Почео је да лечи пацијенте с физичким обољењима користећи два велика магнета, један је постављао изнад а други испод оболелог дела тела. Његова првобитна теорија састојала се у томе да магнетно поље, некако, може да се "хармонизује" с природним протоком енергије у телу.

Месмер је наставио своје експерименте. Користио је различите предмете за које је веровао да су на неки начин намагнетисани, чак и одећу и кревете. Изумео је bаquеt, каду испуњену гвозденим опиљцима и самлевеним стаклом. Гвоздене шипке које су вириле из каде биле су савијене под правим углом тако да је један број пацијената могао да наслони шипке на болне делове тела, истовремено се држећи за руке како би употпунили ток "магнетног флуида".

Месмер је затим открио да су намагнетисани објекти сувишни. Могао је да постигне исте резултате тако што би нежно миловао пацијента у правцу простирања нерава. Ово је назвао "животињским магнетизмом" и написао је: "То није никакав тајни лек, и желим да обучим остале лекаре да користе моје методе".

Но, Месмеру су се подсмевали сви лекари у Бечу те је он отишао у Париз. И тамо су конвенционални доктори били непријатељски расположени према њему, али је Месмер ипак стекао доста следбеника.

На несрећу, његов смисао за драму надвладао је његов смисао за пристојност, те је почео да држи исцелитељске сеансе обучен у лепршави мађионичарски плашт. Влада је одлучила да формира комисију која би се позабавила његовим теоријама. Комисију су чинили Бенџамин Франклин (пионир у области електрицитета), Антоан Лавоазје (водећи француски хемичар) и др Жозеф Гијотен, по коме је гиљотина добила име. Они су известили да је Месмер несумњиво излечио многе, али су истовремено одбацили концепт "животињског магнетизма".

Захваљујући неким излечењима која су била прилично зачуђујућа, и пошто је доживео безграничну славу, Месмер је напустио Француску по избијању Француске револуције 1789. године и повукао се у Швајцарску. Године 1814. преселио се у Мерзбург, село недалеко од свог родног места где је и умро 5. марта следеће године.