Izvor: Objava, 18.Maj.2019, 10:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

РУЂЕР БОШКОВИЋ

Физичар, математичар, астроном, филозоф и припадник исусовачког реда Руђер Јосип Бошковић рођен је у Дубровнику, 18. маја 1711. године, у имућној трговачкој породици, која је старином потицала од српског племства из Херцеговине. Школовао се у Дубровнику и Риму, где је убрзо постао и професор математике.

Прво научно дело Бошковићево било је "О Сунчевим пегама", после којег је написао још цео низ дела. У Бечу је 1758. године објавио своје најзначајније дело: "Теорија филозофије природе сведена на једини закон силе што постоји у природи". Ово дело је постало познато у целом тадашњем научном свету. Веома дуго то је било главно дело о филозофији природе. У њему је Бошковић изложио основе своје теорије о атомима, која је названа динамички атомизам. Сматрао је да је материја изграђена од идентичних, недељивих материјалних тачака без димензије, расејаних у бесконачној празнини. Ти првобитни елементи материје поседују масу а тиме и инерцију, и могу да се привлаче али и одбијају. При бесконачно малим растојањима сила одбијања између две тачке расте до бесконачности и спречава да се оне додирну и споје. Повећањем растојања одбојне силе се смањују до нуле, а привлачење расте до бесконачности. Изменама и узајамним деловањем сила привлачења и одбијања Бошковић је тумачио све појаве у природи.

Бошковић је обишао скоро целу Европу. Боравио је у Паризу, Цариграду, у Пољској, Великој Британији, Немачкој, а у Италији, у месту Брери, саградио је астрономску опсерваторију.

У својим филозофским схватањима био је дијалектичар. Иако то сам није истицао, јер није хтео да се замера тада моћним црквеним круговима, његова дела су доследно материјалистичка и његова напредна мисао обара старе црквене, схоластичке догме.

Посебно место заузима Бошковићево учење о релативности кретања, које је он изнео у својој расправи "О кометама" 1747. године. Ово у ствари представља генијално наслућивање модерне Ајнштајнове теорије релативитета у физици. Многа Бошковићева открића и поставке потврђена су тек у XIX веку.

Умро је 13. фебруара 1787. године у Милану, у коме је и сахрањен. Срце му је, међутим, пренесено у Дубровник, где и данас почива у цркви св. Влаха.