Izvor: RTS, 30.Apr.2023, 06:02
Многи би у програмере, ретко ко у њиву – "паметна" пољопривреда може да их споји
Традиционално главна извозна грана – пољопривреда, последњих година суочава се с падом броја запослених. Није алармантно, кажу упућени. Уз развој механизације дешавају се, на глобалном нивоу, промене на тржишту рада у корист нових послова.
Запосленост >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << расте. Сви би у програмере. Њива је све ређе избор: статистика показује да је у последња четири месеца прошле године највећи пад броја запослених регистрован у пољопривреди, шумарсту и рибарству – 6,1 одсто.
Истовремено највећи раст, већи од 18 одсто забележен је у информисању и комуникацијама.
Оно што се није променило – пољопривреда нам и даље доноси највећу зараду од извоза, 4,8 милијарди евра у 2022, док су информационе технологије достигле 2,7 милијарди.
Пољопривреда у Србији није популарна
Смањио се и број регистрованих пољопривредних газдинстава. Улаже се у механизацију, али у просеку српски трактори стари су више од 20 година. Више од 60 година у просеку има српски пољопривредник.
"Код нас је пољопривреда и даље нешто што се не сматра 'ин', није 'фенси', али ипак постоји једна друга категорија младих људи који другачије гладају на стварност", истиче директорка пољопривредне школе ПКБ Драгана Беновић.
Будућност пољипривреде је, истиче, у сарадњи са ИТ сектором и Запад увелико ради на томе. Колико смо ми у корак са временом, питање је, додаје Драгана Беновић.
Дигитализација пољопривреде
У корак с временом иде новосадски институт Биосенс. Развили су апликацију преко које ратари бесплатно могу да прате влагу и састав земљишта, појаву штеточина, фазе развоја усева.
Пракса је показала да пољопривредници већ у прве две године коришћења дигиталних решења удвоструче профит. Дигитализација пољопривреду чини и атрактивнијом за нову "дигиталну" генерацију.
"Наши пољопривредници морају да науче језик нових технологија. Ми смо видели то као потребу и да бисмо то омогућили, направили смо један курс који се зове Увод у нове технологије у пољопривреди, који је бесплатан", каже Тадеј Курепа из Иницијативе "Дигитална Србија".
Директорка пољопривредне школе ПКБ наводи да инсистирају на развоју предузетништва и предузетничких компетенција код ученика. "Сматрамо да је то један од кључних фактора да добију квалитетна знања", рекла је Драгана Беновић.
Извори финансирања
Пољопривредницима су већ годинама доступни и европски фондови, али оцењују упућени, нису довољно искоришћени.
Један од програма са највећим одзивом је куповина трактора и механизације где бесповратно добијају најмање половину цене.
У припреми је нови циклус финансирања из ИПАРД програма од 377 милиона евра, док је држава за субвенције пољопривредницима ове године одвојила око 60 милијарди динара.
"Мислим да смо појачали сваку субвенцију, с нагласком на сточарство, наравно. Ми ћемо радити и даље на томе. За кредитну подршку пољопривредним произвођачима, изашао је правилник. Дакле, они могу поново да се задужују кредитно. Држава сноси већи део камате", указала је министарка пољопривреде Јелена Танасковић.
Главни глобални изазов с којим се пољопривреда суочава је раст броја становника на планети и како обезбедити довољно хране. Дугорочни одговор је у модернизацији и "паметној" пољопривреди, закључују стручњаци.
.jpg)
