Izvor: Objava, 07.Mar.2019, 18:13   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ЖАН ПЈЕР ФРАНСОА БЛАНШАР

Француски ваздухопловац Жан Пјер Франсоа Бланшар родио се 4. јула 1753. године у Андеју. Док је још био дете, правио је разне машине. У својој седамнаестој години возио се кроз Париз на механичким колима, која је сам конструисао. Касније је саградио машину облика птице са шест крила, која су се покретала опругама - али помоћу ње никада није успео да полети. Желећи да то ипак учини, он је ову конструкцију окачио о балон.

У то време балон је ушао у моду и балонисти су се намножили. Ипак, само најодважнији су летели, јер је у питању била нова направа још недовољно испитана, изложена ћудима ветрова и супротним ваздушним струјама у висинама које се не могу предвидети. Ако човек нема неки уређај којим ће управљати правцем лета, балон може постати играчка ветрова. Без тих справа се никад неће знати куда ће се балон упутити и где ће стићи.

Бланшар мисли да је ту справу пронашао. Да би показао да је његов систем управљања исправан, решио се да прелети балоном од Довера у Великој Британији, преко канала Ламанша, до Калеа у Француској. Све је било припремљено и Бланшар је са својим путником, Американцем доктором Џеферисом, кренуо бродом у Велику Британију.

Њихова вожња била је најузбудљивији догађај у ваздухопловству тога времена.

Код Довера, наочиглед масе људи, Бланшар је припремио свој балон, и он и доктор Џеферис су се 7. јануара 1785. године винули у ваздух да стигну преко Ламанша у Француску. Иако је била зима, готово на читавом њиховом путу од Калеа до Довера били су на пучини мора различити бродови.

Одмах по узлетању тешки Бланшаров балон почео је да пада према мору. Његови путници бацају у воду све без чега су могли бити - терет, украсе, одела за летење, чак и крму и крила - Бланшар не види други спас, него да пресече конопце, којима је за балон била везана гондола (корпа), у којој су били он и Џеферис. Нека пада бестрага и тај терет, њих двојица ће се везати за конопце који чине мрежу око балона и висиће под њим - ма шта се с њима и балоном догодило.

У том часу дешава се преокрет - друга ваздушна струја уздиже балон и они су спасени. Балот лута, ношен ветровима... После два часа путници се спуштају у залеђу француске обале. Смели летачи су од смрти спасени другим непредвиђеним ветром.

Бланшара славе и диве му се. Он посећује многа места, узлеће пред задивљеним гледаоцима у домовини и иностранству. Али он није опијен овом славом, јер по природи не мари за њу. Он је човек из народа, радник, конструктор. Задовољан је љубављу коју му клицањем исказују, али га слава не опија, њом се он не горди. Он воли свој балон, стално на њему нешто додаје, поправља, усавршава га. Задовољан је што ће човечанству дати савршенију справу за летење, јер он воли људе и њихов напредак.

Али људи још нису живели задовољни. Они нису били слободни. У Француској влада краљ Луј XVI, који уображава, као и његов предак, Луј XIV: "Држава - то сам ја!"

Државни новац краљ је сматрао својим. Осим тога, што је трошио на раскош двора, он је годишње делио коме је хтео још 40 милиона франака, тада огромну своту. Слободе говора и критиковања није било. Довољно је било, да неки чиновник или дворанин сматра да је увређен, па да неком несрећнику полиција донесе позив за тамницу. Често се заборављало, зашто је неко био ухапшен. Неки грађанин остао је 35 година заборављен у тамници, јер је био увредио једну дворску даму, па ухапшен без пресуде.

Уз краља је било и свештенство, а у рукама свештенства поседи, који су захватали четвртину Француске и још им је народ морао плаћати дажбине, годишње отприлике 125 милиона франака. Други повлаштени сталеж, племство, које је некада имало трећину земље, живећи раскошно, било је презадужено и већи део њихових ораница продајом је прешао у сељачке руке. Они су, додуше, примали неке порезе од сељака, али већином су били краљеви чиновници. До 1781. године само су они могли бити официри. Ни свештеници ни племићи нису морали плаћати порез на своја имања, него су сами одлучивали да ли ће и колико себе опорезивати. Народ је морао плаћати све порезе, који су постајали све већи, те је већина становника Француске грцала у сиромаштву и умирала од глади.

Због тога и због других разлога букнула је Француска револуција 1789. године и скупштина је прогласила многа човекова права, међу њима на првом месту: "Људи се рађају и остају слободни и једнаки у правима."

И Бланшар, радник и конструктор, после летова држи говоре, велича Револуцију, која даје човеку његова права, која су му раније отели свештеници и племићи. Он путује у Немачку, Велику Британију, Сједињене Америчке Државе и свуда велича Револуцију. 1798, у Руану, уздиже се на балону са 16 путника и тако остварује прво масовно летење балоном.

При шездесет и шестом лету изненада му је оболело срце. Седмог марта 1809. године умире у Паризу у сиромаштву.

Тако је живео и у раду сагорео Жан Пјер Франсоа Бланшар, радник, конструктор и револуционар, који је први прелетео Ламанш и указао на могућност масовног ваздушног саобраћаја.