Izvor: Objava, 10.Dec.2018, 12:54   (ažurirano 02.Apr.2020.)

АЛФРЕД НОБЕЛ

Шведски хемичар и индустријалац Алфред Нобел рођен је 21. октобра 1833. године у Стокхолму. Већи део образовања Нобел је стекао у Русији. Његова породица се преселила у ту земљу 1842. године да би се придружила оцу, инжењеру, који је преузео место надзорника у Санкт Петербургу. Током школовања, Нобел је показао даровитост за језике усавршивши руски, француски, енглески, немачки и шведски, међутим, хемија је била та која је изазивала највеће интересовање код њега. Године 1850. отишао је да студира хемију у Француској и САД. Потом се вратио у Санкт Петербург где је остао до 1859. године.

Нобел се вратио у родну Шведску и почео да претвара своје знање из хемије у праксу. Заједно са млађим братом Емилом основао је фабрику за производњу безбедног и употребљивог облика експлозива нитроглицерина, да би задовољио растуће грађевинарско тржиште. Међутим, 1864, догодила се несрећа. Случајно је дошло до велике експлозије у Нобеловој фабрици кад је погинуло петоро људи међу којима и његов брат Емил. Несрећа је навела Нобела да прокрчи стазу за развој много стабилнијег експлозива, али влада није дозволила да поново изгради своју фабрику, па је био приморан да спроводи хемијска истраживања на баржи.

Успех је постигнут 1866. године. Открио је да течни експлозив постаје безбедан за руковање ако је помешан са супстанцом названом кијеселгур и упакован у мале штапове. Нобел је откриће назвао динамитом и успешно добио патент у Великој Британији и САД. Рудници, грађевинска индустрија и војска су врло брзо почели да купују динамит. Нобел је прегао да потврди делотворност свог открића развијајући много јачу супстанцу названу праскави желатин. Његова остала открића обухватају низ средстава. Она замењују потребу за отвореном варницом да би се упалио експлозив па је још више повећао стабилност.

Успех Нобеловог динамита као и његово занимање за нафту помогло му је да стекне велико лично богатство. Својеврсна је иронија да је један пацифиста већи део живота провео развијајући експлозиве. Иако се надао да ће разорни потенцијал његових изума одвраћати од рата, бојао се колико може бити опасан у будућности. Ово је био један од разлога што је Нобел, који је, узгред буди речено, писао и драме и песме, одлучио да већи део свог богатства искористи за оснивање фонда и низа награда укључујући и награду за мир. Постоји и награда намењена књижевности и још три за научна достигнућа.

Прве Нобелове награде за медицину (и физиологију), физику и наравно хемију додељене су 1901. године и отад су синоним за изузетност у свакој од ових области. Додељују се сваке године према упутствима Нобелове опоруке "ономе ко је током претходне године постигао највећу корист за човечанство". По дефиницији, награде се додељују научницима који су променили свет и друге подстакли на напоре да учине исто, а Алфред Нобел, који је умро 10. децембра 1896. године у Санрему је, у то нема сумње, један од њих.