Izvor: RTS, 05.Mar.2025, 13:37
Литијум - прилика или неприлика за Србију, реч стручњака
Једна од тема на панелу на Копаоник бизнис форуму била је и евентуално рударење литијума у Србији као и предности и мане пројекта Јадар. Док једни сматрају да је корист велика, други су мишљења да ће штета бити непроцењива.
Да ли је литијум за Србију >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << прилика или неприлика. Шта овај пројекат даје, а шта узима питања су која су поделила стручну јавност.
"Не може студија о животној средини да да поуздане податке ако је ради компанија и ако не постоје стандарди. Како ће компанија да процени колико литијума сме да испусти у воду, колико литијума сме да испусти у ваздух. Никако, стандарди не постоје. Хоћемо ли да сачекамо последице па да кажемо упс. Ја мислим да врло отворено треба да размишљамо о томе. Врло отворено и не треба безглаво да идемо у тај пројекат,“ сматра професорка Факултета за физичку хемију у Београду Вера Дондур.
За оне који заговарају ископавање литијума Јадар је прилика која се не пропушта и која Србију враћа на рударску мапу Европе.
"Резултати и испитивање која су направљена у Јадру, нису направљена ни у једном руднику, не само у Србији, вероватно у ширем региону Европе. Тако да су дошли до резултата који показују да могу да имају успешан рудник, а да немају негативан утицај на животну средину и све остало. Тако да ја мислим да је прилика за Србију да се тај рудник отвори и да се практично у првом реду развије тај крај , а потом и цела држава,“ истакао је професор Рударског факултета у Београду Динко Кнежевић.
Како кажу уз унапређење рударства, значајан је и финансијски аспект.
"Директан ефекат овог пројекта је везан за рудну ренту, она је 5 процената од прихода. Приход годишњи је предвиђен око 900 милиона евра . Међутим ту су још и ефекти по основу плата, пореза и то је све везано само за активност рударења. Ако би Србија повезала овај пројекат стратешки са другим развојним приоритетима онда би ту могао да се појави и синергетски ефекат,“ рекао је професор Пословно економског факултета у Београду Драган Ђуричин.
Они који нису наклоњени овом пројекту сматрају да је спорна законска регулатива којом се уз истраживање гарантује право на експлоатацију.
"Због тога, али и укупних предиспозиција које могу да настану услед ризика из овог пројекта и угрожавање водних ресурса што је моја основна преокупација можемо бити у ситуацији да упропастимо оно што нам је најдрагоценије у овој држави за рачун мале користи и добити из оваквих пројеката,“ каже професор Рударско Геолошког факултета у Београду Зоран Стевановић.
Еколошка студија је пресудна за наставак пројекта. Несугласице су углавном по питању ризика. Док једни тврде да не постоји, други кажу да су последице неминовне.
