Izvor: RTS, 12.Mar.2024, 06:57
Претње, уцене и стигматизација жртви – зашто осветичка порнографија још није кривично дело у Србији
С развојем технологије, све чешће су и опомене да водимо рачуна шта објављујемо на интернету, посебно на друштвеним мрежама. Колико последице могу да буду озбиљне, указује и појава такозване осветничке порнографије. Кривични законик у Србији не препознаје је као >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << кривично дело. Аутономни женски центар, симболично, на Међународни дан жена, покренуо је кампању која позива на борбу против злоупотребе и неовлашћеног дељења интимних фотографија и снимака.
"Ја изјављујем, мајке ми, бре, да нећу ни са ким поделити твоје голе слике, које су само за моје очи, јер нисам из тог фазона!", Закуни се у закон том поруком позива се на потписивање петиције.
Циљ је да се законски регулише неовлашћено дељење интимних садржаја и тиме квалификује као кривично дело.
"Петиција је покренута са намером да се покаже Министарству правде и Радној групи за измену Кривичног законика да је ово горући проблем, као и да грађани моле да се уврсти тема. На састанку са представницима МУП-а од 3. маја до децембра 2022. године, одговорено нам је да није узета у разматрање", указује Вања Мацановић из Аутономног женског центра.
Према њеним речима, грађанке и грађани Србије указују да то треба да буде тема, зато што кривична дела у онлајн простору бујају, све их је више, а држава нема адекватан одговор на њих.
Истовремено, с покретањем иницијативе у Србији, покренута је и у Црној Гори, где од децембра прошле године тамошњи закон препознаје осветничку порнографију као кривично дело.
Тешко доказивање
У нашој земљи постоје кривична дела која би могла да покрију тај феномен, на пример неовлашћено фотографисање, објављивање списа, портрета или снимка особе, под условом да се тиме осетно задире у њен живот.
"Проблем је што се дело гони по приватној тужби и у пракси се тешко доказује. Тужилаштво за високо технолошки криминал се не бави таквом врстом деликата, осим ако се ради о фотографији или снимку на којој је малолетно дете", објашњава Милан Шкулић, професор Правног факултета у Београду.
Подршка жртвама је најважнија, напомињу стручњаци, јер се неретко стигматизују. То што је одређени садржај објављен, кажу, не говори ништа о жртви, већ о људима који су то урадили и о њиховим несигурностима.
"Са женима радимо превазилажење срамоте да може да каже својим ближњима, на који начин је неко уцењује и прети објављивањем или је то већ урадио. Ближњи треба да помогну да сакупи доказе. Фактички, када немате кривично дело, једини начин да се неко заустави јесте да каже то је ок, пошаљи, немам никакав проблем са тим", каже Мацановићева.
"Промена није чаробни штапић"
Мацановићева наглашава да је то посебно тешко за млађе, нарочито теже психички погађа девојчице.
Шкулић истиче да, пак, не треба очекивати чудо након промене кривичног законодавства.
"То није чаробни штапић који аутоматски све решава са степеном сигурности. Далеко је важније развијати свест како да се људи штите од те врсте злоупотребе, као и механизме бољег и ефикаснијег доказивања те врсте кривичних дела“, каже Шкулић.
За четири дана више од 19.000 људи је подржало петицију "Закуни се у закон".
.jpg)
