Izvor: RTS, 10.Feb.2013, 23:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zakon jasan, praksa različita
Sud višeg ranga može neke presude da ukine i vrati na ponovno suđenje. Osim ukidanja, neretko se dešava i da Apelacioni sud presudu potvrdi, ali izrečena kazna bude upola manja.
Često slučajeve za koje javnost misli da su rešeni i pre optužnice, sud višeg ranga vrati na ponovno suđenje, jer presuda nije doneta po zakonu. Tako su Mladenu Obradoviću, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Ivanu Bogdanovu i konzulima iz Njujorka presude ukinute i ponovo im se sudi.
Navijaču Urošu Mišiću i ubicama francuskog navijača Brisa Tatona u sudovima višeg ranga izrečene su, na primer, manje kazne.
Najčešće obrazloženje apelacionog suda je da su prvostepene presude ukidane, jer je dolazilo do bitnih povreda krivičnog postupka. Zamerke se, pre svega, odnose na to da su napisane presude nerazumljive, protivrečne ili da u njima nisu precizno utvrđene činjenice.
Stručnjaci kažu da se dešava i da niže sudske instance dokaze ne vrednuju isto, svedočenja različito razumeju, a odluke i donose i obrazlažu različito. Zakon o krivičnom postupku je, kažu stručnjaci, vrlo jasan.
"Da li je nešto dokazano ili nije potkrepljeno dovoljno jakim dokazima, to je uvek prepušteno slobodnoj oceni dokaza i slobodnom sudijskom uverenju i sudija koristi svoje pravno znanje i svoj ljudski rezon, pa na kraju zaključi da li je nešto dokazano ili nije", kaže Milan Škulić sa Pravnog fakulteta u Beogradu.
Sudije osnovnih sudova tokom 2011. godine doneli su više od milion i po presuda. U višim sudovima manje predmeta, ali manje i sudija. Doneli su preko 100 hiljada presuda.
Sudija Apelacionog suda u Beogradu Omer Hadžiomerović kaže da brzina kojom se završavaju predmeti, a koja je i jedan od kriterijuma za ocenu rada sudija, može da utiče i na sam kvalitet rada.
"Onda dolazimo u situaciju da se pred drugostepenim sudom ukidaju presude. Možemo svakako reći da je jedan od faktora što nemamo dovoljno stručan sudijski kadar u samom načinu izbora", ukazuje Hadžiomerović.
Viši sud zna više
Osim ukidanja, neretko se dešava i da apelacioni sud presudu potvrdi, ali izrečena kazna bude upola manja.
"Možemo da kažemo da drugostepeni sud umanjuje, a možemo i da kažemo da prvostepeni preteruje", kaže Hadžiomerović i dodaje da mu se čini da ponekad mlade sudije pod uticajem medija i javnosti izriču kazne koje, možda, nisu odgovarajuće.
U slučajevima gde oštećeni ulože žalbu, prema izveštaju Vrhovnog Kasacionog suda, apelacioni sud ukine presudu u skoro trećini slučajeva. Taj procenat pravnike ne uznemirava.
Da je ljudski grešiti smatra i profesor Škulić koji kaže da je normalno da sud koji je viši po rangu zna više.
"On može da bude taj koji će realno da vrednuje vrednost koja se pobija po žalbi i da je ukine ili preinači ili ako je obrnuto da je potvrdi", kaže Škulić.
Od 2009. godine izmenama Zakona o krivičnom postupku Apelacioni sud može samo jednom da ukine presudu i ceo slučaj vrati na ponovno suđenje. Ukoliko sudija osnovnog ili više suda drugi put napravi grešku, Apelacioni sud otvara novi pretres i donosi konačnu odluku.
.jpg)
