Izvor: Politika, 03.Maj.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Stablo po glavi” žitelja Crne Gore
Sadnjom 650.000 sadnica crnog bora, lovorike, bagrema, magnolije i palme trebalo bi da se obnovi godinama uništavani šumski fond
Od našeg dopisnika
Nikšić – U akciji crnogorskog ministarstva turizma i zaštite životne sredine „Ova zemlja nam je dom – Crna Gora moj dio planete” ove godine treba da bude zasađeno 650.000 sadnica crnog bora, lovorike, bagrema, magnolije, palme. Prve sadnice zasadili su čelni ljudi Crne Gore >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Milo Đukanović i Ranko Krivokapić. Kod Vladinog doma na Cetinju strane diplomate zasadile su drveće podižući park mira i prijateljstva. Ovom akcijom vlast je odlučila da zaštiti životnu sredinu i obnovi šumski fond u ekološkoj državi.
I pre više od pola veka vlast u Crnoj Gori donela je odluku da zaštiti šume zabranom držanja koza. „One su najveće zlo, uništiće šumski fond”, govoreno je na zborovima građana u krajevima gde su stočarstvo i poljoprivreda bili osnovno zanimanje u posleratnom periodu.
Vlast je ubedila narod da su koze zlo i donela odluku da se one ne smeju držati. Oni koji su to nisu poštovali, kažnjavani su. Mnogi žitelji Golije, Grahova i drugih mesta koze su krili po pećinama. Namera vlasti je bila da narod sa sela krene u obnovu porušenih gradova i osnivanje industrije. Šume su zaboravljene, krenulo se u industrijalizaciju.
Razvila se privreda, poljoprivreda i zelena strategija u Crnoj Gori. Neko se setio da bi trebalo podići i farme koza. Bilo je takvih pokušaja na području nikšićke opštine, ali se biznis sa kozama slabo razvijao. Mnoga seoska područja ostala su i bez koza i bez šuma. Drvni kombinati, planska i neplanska seča učinili su svoje. Hiljade koza ne bi mogle da naprave toliku štetu na planini Vojnik iznad Nikšića gde se nalazi najveći prirodni rezervoar vode za piće. Izgradnja magistralnog puta Nikšić Šavnik kroz središte planine dobro je došla onima koji su od bukovog drveta napravili biznis. Posečena je šuma u Goliji, Grahovu, nikšićkoj Župi Na severu Crne Gore u vatri je nestalo hiljade kubika borove, jelove i druge šume.
Na najavljenu veliku akciju pošumljavanja oštro je reagovao profesor dr Vladimir Pešić koji kaže da će 650.000 sadnica ugroziti eko sistem Crne Gore. Vladina akcija će na duže staze naneti milionsku štetu i teške posledice eko sistemu, izjavio je on podgoričkom „Danu”. Po njegovim rečima, odabir mladica ne odgovara našem podneblju i trebalo je zasaditi drveće i biljke u skladu sa biodiverzitetskim vrednostima Crne Gore, konstatuje Pešić.
Na području nikšićke opštine bilo je retkih vrsta četinara i drugog drveća koje je pre jedne decenije nestalo pod čudnim okolnostima. Srebrne jele visoke deset i više metara posečene su prilikom izgradnje zaobilaznice oko grada, a u samom centru isečena je, jedina u ovom mestu, Pančićeva omorika.
Rade Vukićević
[objavljeno: 04/05/2009]
.jpg)
