Izvor: Blic, 02.Jul.2009, 21:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija ne sme da nas koči na putu ka Evropi
Crna Gora je spremna da u parlamentu ponovo pokrene pitanje priznavanja nezavisnosti Kosova, ako Međunarodni sud u Hagu eksplicitno oceni da je taj čin Prištine bio nelegalan, kaže u ekskluzivnom intervjuu za „Blic" Milo Đukanović, koji je u martu šesti put postao premijer Crne Gore. U razgovoru za naš list u vili „Gorica" u Podgorici on objašnjava zašto je njegova zemlja priznala Kosovo, kada >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << će biti imenovan novi crnogorski ambasador u Beogradu, gde je zapeo rad na dvojnom državljanstvu i zašto je evrointegracija zapadnog Balkana značajna ne samo za zemlje regiona, nego i za samu Evropsku uniju. On navodi da državnoj politici Crne Gore apsolutno postoji svest o odgovornosti za negovanje najboljih međudržavnih odnosa sa Srbijom.
- Vrlo uporno, u razgovorima i sa našim kolegama iz Srbije i sa evropskim sagovornicima potenciramo značaj dinamičnog proevropskog razvoja Srbije za čitav region. Srbija je najveća država u regionu. Za sve nas u toj kompoziciji koji želimo da dođemo do cilja je važno da Srbija bude ili lokomotiva ili barem u prvom delu kompozicije, a ne da bude u njenom drugom delu jer kao najveća tada realno usporava celu kompoziciju. Mi smo za princip regate. To što je Slovenija nekad prednjačila bilo je podsticajno, danas to može biti Hrvatska, sutra neko drugi. Mislimo da kad postoji zdravo takmičenje, makar se završilo i kolektivnim prolaskom kroz cilj, to doprinosi boljoj dinamici - kaže Đukanović.
Da li se to plašite da će vas Srbija zakočiti na putu ka EU?
- Ako kažete svi ćete zajedno u EU, čini nam se da će tempo određivati onaj ko je najsporiji, a bolje je za sve nas da tempo određuje onaj ko je najbrži i ko će da vuče i podstiče druge. Nisam mislio samo na Srbiju. Vidite šta se dešava u Bosni. Koliko će tu tek trebati vremena da se kroz ustavne promene ili drugačije dođe do struktura koje će Evropska unija prepoznati kao partnerske. Naša je zebnja da bi se proklamacijom novog pristupa - svi idete u paketu - mogli ulenjiti u regionu i da bi to možda pogodovalo glasovima koji se mogu čuti u EU da je Evropa umorna od proširenja. A strateški cilj Evrope je ujedinjenje. Drugi strateški cilj je stabilnost. Ujedinjenje Evrope znači trajna, kvalitetna stabilizacija zapadnog Balkana, koje, opet, nema bez integracije.
Dobrosusedskim odnosima nije doprinelo crnogorsko priznanje Kosova?
- Biću potpuno iskren, iako se to moglo uočiti i iz medija, da su pojedini evropski i evroatlantski partneri često poručivali da bi priznanje Kosova bio pozitivan potez i u duhu partnerstva za koje smo se opredelili. Ali to nije bilo presudno za naš stav. Mi tu odluku nismo doneli naprečac, naprotiv, dugo i ozbiljno smo razmišljali o tome. Zato nismo odlučili dan posle proglašenja nezavisnosti nego tada kada smo se osvedočili da daljim odlaganjem ne možemo niti pomoći niti nauditi i da stoga treba staviti tačku na temu koja je gubitnička. Još od 1999. i Rezolucije 1244 SB UN nam je bilo jasno da je Srbija izgubila sve državne nadležnosti na Kosovu... I sam sam, u ovoj zgradi, bio svedok kada je Boris Tadić imao nameru da ode na sahranu Ibrahima Rugove i dobio negativan odgovor iz Prištine. Više puta smo govorili našim srpskim prijateljima da nije racionalno da nastavljaju da vode političke bitke koje su izgubili njihovi prethodnici, jednostavno da ne troše energiju, svoju i političke javnosti, na pitanjima koja su definitivno dobila epilog, negativan za Srbiju, kao izraz višegodišnje pogrešne politike, te da se umesto toga okrenu temi budućnosti Srbije, njenoj evrointegraciji u kojoj i Srbija treba da bude dobitnik. Znali smo da takav naš stav neće naići na razumevanje u Srbiji u ovom trenutku. Ipak smatrali smo da je ovakav stav pošteniji i pametniji od jalove solidarnosti i podrške Srbiji da dalje istraje u svojoj zaokupljenosti istorijom i učinjenim greškama.
Da li je moguće preispitivanje odluke o priznavanju Kosova ukoliko zaključak suda bude da je proglašenje bilo nelegalno?
- U diskusiji u crnogorskom parlamentu jasno smo rekli da je moguć ponovni razgovor o tom pitanju ako Međunarodni sud da takav eksplicitan stav. Ali, da budem iskren, takav epilog ne očekujemo.
Srbija traži otvaranje tri konzulata u Crnoj Gori?
- To pitanje biće uređeno konzularnom deklaracijom, na kojoj se radi. Ja verujem da će se ići prema racionalnijem rešenju. Crna Gora nije prostorno velika zemlja da bi neko morao dugo putovati da iskoristi neki administrativni servis. Ako bi se tako posmatralo, možda bi Crnoj Gori u Srbiji bilo potrebno i više konzulata jer je Srbija prostorno veća zemlja. Verujem da ćemo, polazeći od principa reciprociteta, doći do stava da nije neophodno množiti troškove diplomatskog osoblja i da će se ići ka racionalnijem rešenju.
Vidi li se rešenje za problem dvojnog državljanstva?
- To pitanje je bilo pred rešenjem, ali smo nedavno od Srbije dobili odgovor da ne odustaje od striktne primene rešenja sadržanih u njenim zakonima. Odgovor na ovaj problem će se naći, ali treba imati na umu da smo tek tri godine nezavisne države, da na ovu temu i u ovoj fazi imamo različite interese i da ne možemo sva otvorena pitanja odjednom zatvoriti. Nesumnjivo, Crna Gora ima naglašen interes da u ovim prvim godinama nezavisnosti i u fazi učvršćivanja temelja svoje države obezbedi otvorenu razmenu informacija o sticanju drugog državljanstva lica koja su već crnogorski državljani.
Za koji dan ambasador u Beogradu
Sada je ostalo da Crna Gora pošalje ambasadora u Beograd. Kada će to biti i ko će biti ambasador Crne Gore u Srbiji?
- Predsednik Vujanović, predsednik Skupštine (Ranko Krivokapić), šef diplomatije (Milan Roćen) i ja bili smo svako u svojim obavezama i nismo stigli da o tome razgovaramo, ali očekujem da će odluka biti donesena za koji dan. Ne mogu da vam kažem ko će to biti jer o tome još moramo da se konsultujemo.
Da li je Anka Vojvodić kandidat?
- Mogu da kažem da je Anka Vojvodić bila prvi kandidat, ali su iz Beograda stigli signali da to za Srbiju nije prihvatljivo zbog okolnosti da je, iako ona ničim tome nije doprinela, proglašena personom non grata. Za nas je gospođa Vojvodić bila logično rešenje jer je njen rad od svih zvaničnika i jedne i druge države, uključujući i ministra spoljnih poslova Srbije, ocenjen kao veoma dobar. Konačno, jasno je da je odluka o uskraćivanju gostoprimstva crnogorskom ambasadoru u Beogradu odnos Srbije prema odluci Vlade Crne Gore da prizna Kosovo, a ne odnos prema Anki Vojvodić. Ipak, poštujući diplomatsku praksu da se i inače, a posebno u ovakvim situacijama, moramo dogovarati o rešenjima koja će imati prohodnost u zemlji domaćinu - okrenuli smo se drugim kandidatima.
