Izvor: Vesti-online.com, 18.Okt.2016, 18:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Prljava igra sa Srbijom

Hapšenje 20 srpskih državljana, navodno terorista predvođenih penzionisanim srpskim policijskim generalom Bratislavom Dikićem ,baš na dan izbora u Crnoj Gori proizveo je sumnju da je režim Mila Đukanovića još jednom izmislio spoljnog neprijatelja kako bi zaplašio i mobilisao svoje biračko telo.

Takođe, mlaka reakcija srpskih vlasti na priču o terorizmu i bliskost režima u Podgorici i Beogradu >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << otvorili su spekulacije o sinhronizovanoj akciji kako bi se Đukanoviću dao vetar u leđa.

Crnogorsko Specijalno tužilaštvo saopštilo je da je pohapšena grupa planirala da pri proglašenju rezultata s oružjem zauzme Skupštinu i proglasi pobedu "određenih političkih stranaka". Tužilaštvo je čak izašlo s fantastičnom tezom da su uhapšeni nameravali da otmu Đukanovića, čime je stvorena predstava kao da je Srbija htela da izvede puč u Crnoj Gori.

Na sve to stigla je začuđujuće pomirljiva reakcija Srbije, iako premijer Aleksandar Vučić javno sumnja u osnovanost optužbi za terorizam protiv Dikića i ostalih uhapšenih u Crnoj Gori. Pritom, izvori "Vesti" tvrde da generala Dikića čuva nekoliko pripadnika MUP-a, jer su mu pretili ekstremni Albanci.

- Ni društvo u kojem je bio Dikić ne ukazuje na terorističke aktivnosti. Ne verujem u optužbe protiv njega imajući u vidu druge obaveštajne podatke kojima raspolažemo - rekao je Vučić dodajući da je spreman da se izvini crnogorskim službama ako mu pruže dokaze u suprotno.

Za to vreme, prava priča o crnogorskim izborima svodi se na se podmićivanje birača i nepoštovanje procedure glasanja, što su posmatrači pripisali vlastima uz brojne dokaze.

Čovek koji suvereno vlada Crnom Gorom 27 godina, po starom receptu išao je na osvajanje vlasti proizvodnjom neprijatelja.

Davnih dana je trijumfovao na krilima borbe protiv hrvatskog nacionaliste Franje Tuđmana, pa se branio od režima Slobodana Miloševića, a uoči referenduma za nezavisnost Crne Gore tvrdio je da mu o glavi radi Vojislav Koštunica. Optuživao je i Srpsku pravoslavnu crkvu, da bi s poslednjom proverom birača vapio da je na njega udarila i moćna Rusija, a na spisku se sada našao general Dikić.

Generala muči teška bolest

Protekle tri nedelje novinari "Vesti" su nekoliko puta razgovarali telefonom sa uhapšenim policijskim generalom u penziji Bratislavom Dikićem, sa kojim je dogovoren intervju. Ništa tokom tih razgovora nije nagoveštavalo da sprema "terorističke napade".

* "Teroristi" iz Srbije planirali da uhapse Mila Đukanovića?!

* Evo šta Nemci pišu o Milu Đukanoviću i izborima

* VIDEO: Hapšenje Dikića bez lisica - da li je sve namešteno?

Naime, general Dikić se već dugo bori sa teškim zdravstvenim problemima i to ga je preokupiralo. U razgovorima je to navodio kao razlog zbog čega se odlaže ugovoreni intervju. Svakih nekoliko dana morao je da ide na preglede, pa se čekao zgodan trenutak da govori za čitaoce "Vesti".

Poslednji kontakt sa njim imali smo u sredu, kada nije odgovarao na pozive, već je poslao poruku da još nekoliko dana neće biti u prilici da uradimo intervju. Od nedelje njegov mobilni telefon je isključen i nismo bili u mogućnosti da ostvarimo kontakt.

Mogli su da uhapse i Ruse

Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka Časlav Koprivica primećuje da crnogorski režim kada se nađe u opasnosti da izgubi vlast ne ide samo na priču o spoljnom, već i o unutrašnjem neprijatelju. On je ocenio malo verovatnim da je neko iz Srbije planirao terorističke aktivnosti u Crnoj Gori.

- Kao što su uhvatili navodne srpske teroriste, mogli su da uhapse i 40 do 60 Rusa i optuže ih za isto. Verovatno je vlast htela atmosferu straha tokom izbornog dana, imajući u vidu dva scenarija. Jedan da prekinu izbore, a drugi da izađu s pričom o pokušaju državnog udara spolja. U svakom slučaju da strahom dodatno mobilišu deo biračkog tela i sačuvaju vlast, što se i desilo - ocenio je Koprivica.

Organizacija "državnog udara" u Crnoj Gori, prema rečima bivšeg policijskog inspektora Mladena Lojovića, nemoguća je bez logistike.

- Treba sačekati dokaze. Za sada može da se kaže je da je priča o srpskoj terorističkoj grupi koja je htela da proizvodi haos u Crnoj Gori bruka za obe zemlje i da istina treba da se istera do kraja - ukazao je Lojović.

Našem sagovorniku je začuđujuće da čak ni crnogorski ministar policije Goran Danilović, koji je iz opozicionih redova, ništa nije znao o navodnim teroristima, što ukazuje da je crnogorski režim našao način da priču odradi mimo državnih struktura.

- Milo Đukanović je nekoliko puta nadmudrio opoziciju, ali je Srpska pravoslavna crkva u Crnoj Gori sve popularnija, pa je u strahu što među biračima vladajućeg DPS-a ima iskrenih vernika. Zato se sprema da uskoro donese novi represivni zakon o verskim zajednicama - kaže Koprivica.

Poslanici manjina biraju vlast

Iako rezultati nedeljnih parlamentarnih izbora u Crnoj Gori još nisu zvanični, nesumnjivo je da je vladajuća DPS Mila Đukanovića i ovog puta dobila poverenje velikog broja birača (41,1 odsto) i osvojila 35 mandata. Međutim, to nije dovoljno za formiranje vlade, pa će Milova stranka ipak biti poraženi pobednik ukoliko joj se ne priklone i svojim mandatima je ne podupru stranke nacionalnih manjina.

Đukanović je doživeo dva teška poraza na lokalnim izborima u četiri opštine. DPS je izgubio vlast u Budvi i Kotoru. Za utehu, Đukanović je osvojio apsolutnu vlast u Andrijevici, a ima izgleda da opet formira lokalnu vlast i u novopečenoj opštini Gusinje ako mu se priklone neke od lokalnih stranaka.

Od opozicionih koalicija i stranaka ubedljivo najviše mandata osvojio je Demokratski front, čak 18. Iznenađujuće slab rezultat ostvarila je Velika koalicija Ključ sa svega devet mandata, a najprijatnije iznenađenje predstavljaju Demokrate Alekse Bečića, koji su takođe osvojili takođe devet poslaničkih mesta. Iako joj nisu davane velike šanse, dobar rezultat je ostvarila i Socijaldemokratska partija Ranka Krivokapića, dojučerašnji glavni koalicioni partner Mila Đukanovića u vlasti, koja je osvojila četiri mandata.

Kako sada stvari stoje, ove četiri glavne opozicione grupacije su osvojile 40 od ukupno 81 mesta u parlamentu i dovoljno bi bilo da im se pridruži bilo ko od manjinskih partija, pa da obezbede pravo da formiraju vlast.

Teško je, ipak, poverovati da će u predstojećoj političkoj tvrgovini opozicija uspeti da pridobije naklonost Socijaldemokrata (dva mandata), Bošnjaka (dva mandata) ili koalicije albanskih stranaka (jedan mandat), odnosno Hrvatske građanske inicijative (jedan mandat).

U svakom slučaju, vlast u Crnoj Gori će biti na velikoj klackalici i ko god bude uzeo kormilo neće imati lagodnu poziciju. Moći će da vlada samo uz velike ustupke i stalne kompromise u odnosima sa koalicionim partnerima.

Svakako ubedljivo najveći gubitnik na ovim izborima je Pozitivna Crna Gora, koja se proletos iz ljute opozicije presvukla u zdušnog partnera DPS-a, a lider Darko Pajović je kao nagradu dobio stolicu predsednika Parlamenta. On na ovim izborima čak nije prešao cenzus za ulazak u parlament. Pajović se stoga povukao sa čela stranke.

Nastavak na Vesti-online.com...