Izvor: Politika, 06.Nov.2009, 00:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Privreda utihla i spala na tri slova
Možda u Crnoj Gori privreda nije bankrotirala, ali je pitanje je li i bilo privrede koja bi mogla da bankrotira, kaže ekonomski analitičar Aleksandar Damjanović
Od našeg stalnog dopisnika
Podgorica – Da vlast i opozicija ne misle isto o stanju crnogorske privrede i nije neka vest, ali da o tome loše zbore mnogi domaći i međunarodni eksperti, svakako zavređuje pažnju.
Premijer Milo Đukanović, nakon 100 dana rada vlade, rekao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je da Crnu Goru „naredne godine očekuje obnova ekonomskog rasta”, da „nije bilo bankrota kao u jakim ekonomskim zemljama”, da se očekuje „novi priliv stranih investicija” te da je pomoć strateškim partnerima, pre svega Kombinatu aluminijuma, bila razumna i opravdana.
Poslednja analiza Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) ne daje baš očaravajuću ekonomsku sliku crnogorske privrede, predviđajući da će „crnogorska ekonomija oslabiti ove godine 4,1 odsto, dok će u narednoj ostvariti skroman rast od 0,1 odsto”. Prema mišljenju vodećeg ekonomiste EBRD-a, Pitera Sanfeja, „bum crnogorske ekonomije tokom 2007. je završen” i privreda se suočava sa velikim izazovima. „Veliki spoljni debalans i oslanjanje na nekoliko ključnih industrija trebalo bi da budu razmotreni kako bi budući rast mogao biti održiv”, upozorio je Sanfej u izvještaju EBRD-a za region, koji je dostavljen medijima.
Crnogorska privreda spala je „na tri slova”, Luku Bar, termo – hidro elektrane i plantaže Kombinata „13. jul” jer su svi veliki giganti ili likvidirani ili prodati.
Za pojedine rentabilne kolektive vlada nije pokazala razumevanje. Primorani su od strane vlade i protagonista liberalne ekonomije, na čelu sa profesorom Veselinom Vukotićem, Đukanovićevim „mozgom privatizacije”, ili da se „privatizuju za poznatog kupca” ili im ne gine stečaj i „prodaja u bescenje”, kako je to u nekoliko navrata javno isticao lider Pokreta za promjene, Nebojša Medojević.
Vlada je i nakon prodaje velikih giganata milionima evra pomogla brojna prodata preduzeća za koje stručnjaci veruju da bi bila profitabilna da je taj novac pre rasprodaje bio uložen u njihovu modernizaciju i proizvodne kapacitete.
„Nema zemlje na svetu koja je toliko favorizovala strane investitore na štetu domaćih, kao što je to uradila Crna Gora”, kaže predsednik „Šajo grup”, Žarko Rakčević, koje je pre četiri godine bio u Đukanovićevom kabinetu.
Rakčević zamera favorizovanje stranih investicija i ceni da su one neuspele za šta okrivljuje vlast „koja je imala neselektivan pristup pri izboru investitora i novca koji ulazi u Crnu Goru”.
„Što smo tražili, to smo i dobili. Retke su zemlje u svetu u kojima je zavladalo mišljenje da se novcu ’ne gleda u zube’. Takav pristup nije dobar, jer tamo gde je svaki novac jednak ozbiljni investitori ne dolaze”, saopštio je Rakčević.
Ruskog tajkuna, Olega Deripasku, koji je proglašen spasiocem podgoričkog Kombinata aluminijuma, sada Vlada Crne Gore mora da spasava, i kompaniju i radnike, finansirajući socijalni program i garantujući za buduće milionske kredite.
Predstavnici ruske kompanije „Midlend resorsis” koji su preuzeli nikšićku Željezaru, napustili su Crnu Goru iako je tu firmu ministar privrede Branko Vujović proglasio za „kvalitetnog strateškog partnera”.
Ruski „Miraks” koji je preuzeo brdo Zavala kod Budve gde gradi desetine najluksuznijih vila, a planirao je i hotel „Jedro”, kao budući prepoznatljivi simbol crnogorskog turizma, prekinuo je radove. Za petrovački hotel „Montekaza”, koji je prodat ruskoj grupaciji „Korston” za dva miliona evra, ova grupacija je najavila da će biti zatvoren tokom zime i skoro svim radnicima po ugovoru uručiti otkaze.
Kada je reč o hotelima na crnogorskom primorju, skoro svi su prodati i nisu doneli velika blagostanja crnogorskoj privredi a, razume se, ni građanima.
Ni crnogorski budžet nije imao posebnog dobitka od preduzeća koja su kupili stranci, a novac od njihove prodaje brzo je utrošen za penzijsko-invalidska, socijalna i ostala budžetska davanja, ali i na neke „nerazumne potrepštine vlasti”.
U kakvom se stanju nalazi privreda Crne Gore, u jednoj rečenici je sažeo ekonomski analitičar i poslanik Socijalističke narodne partije, Aleksandar Damjanović, koji je rekao:
„Možda u Crnoj Gori privreda nije ni bankrotirala, ali je pitanje je li i bilo privrede koja bi mogla da bankrotira. Nažalost, interes strateških partnera ne korespondira sa interesima crnogorskih građana.”
Novica Đurić
-------------------------------------------------------
Ni novčane infuzije ne pomažu
Svi veliki giganti u Crnoj Gori su ili likvidirani ili prodati poput podgoričkog Kombinata aluminijuma, nikšićke Željezare, Rudnika boksita, Fabrike namještaja „Marko Radović”, fabrike „Radoje Dakić”, fabrike tekstilne industrije „Titeks”, kolašinske „Impregnacije” (jedina koja je proizvodila pragove za železnički saobraćaj), Hotela „Bjelasica”, Ski centra „Bjelasica”, svih poljoprivrednih gazdinstava u Tivtu, Kolašinu, Beranama, Plužinama i Pljevljima kao i trgovačkih preduzeća koja su imala u posedu hiljade kvadrata poslovno-prodajnog prostora, Fabrike papira u Beranama, Fabrike konfekcije „Vunko” u Bijelom Polju kao i fabrike malih građevinskih mašina „Imako”, fabrike vode „Rada”, drvnog kombinata u Mojkovcu kao i Rudnika olova i cinka „Brskovo”, kotorske „Jugooceanije”, ulcinjske solane „Bajo Sekulić”"
[objavljeno: 06/11/2009]
