Izvor: RTS, 14.Avg.2009, 04:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (14. 08. 2009.)
Blic: Policija: Ići ćemo do kraja u istrazi poslova Subotića, Politika: Zakon podstiče belu kugu, Novosti: Resori sada nisu tema, Press: Skandalozno: Upravnik CZ-a uzeo od države dva stana, piše beogradska dnevna štampa
Policija: Ići ćemo do kraja u istrazi poslova Subotića
Proverićemo navode Ratka Kneževića u kojima optužuje Stanka Subotića Caneta, Jovicu Stanišića i Mila Đukanovića >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << da su organizovali šverc duvana i naručivali ubistva, i preduzeti akcije u dogovoru sa Specijalnim tužilaštvom. Nama u MUP, tužilaštvu, ali i svima u državi je stalo da se otkrije istina i nećemo stati dok to ne uradimo - rečeno je „Blicu" u vrhu policije.
Knežević je optužio Stanka Subotića Caneta, protiv koga se u Srbiji i Italiji vode postupci za šverc duvana, Jovicu Stanišića, bivšeg šefa DB, i Mila Đukanovića, premijera Crne Gore, da su organizovali mrežu švercera cigareta, kao i ubistva Vanje Bokana, Radovana Stojičića Badže, Jusufa Bulića, Gorana Žugića, Darka Raspopovića, Milana Rajkovića, Blagote Sekulića, Duška Jovanovića i Ive Pukanića.
Srpska policija već je ranije vodila opsežnu istragu poznatu kao „Mreža" protiv švercera duvana, što je rezultiralo sa tri optužnice Specijalnog tužilaštva, od kojih je jedna protiv Subotićeve grupe. Istragu su srpska policija i tužilaštvo pokrenuli i za ubistvo Pukanića i Nike Franića, tako da će Kneževićeve tvrdnje u vezi sa tim biti ispitivane. Knežević je tvrdio da se Pukaniću još ranije javio Veselin - Vesko Vukotić, Nikšićanin koji je u Crnoj Gori optužen za ubistvo u Kotoru, da ga obavesti da mu je obećano da ako ubije njih dvojicu (Pukanića i Kneževića), da će postupak u Kotoru biti obustavljen. Vukotić je odnedavno u pritvoru u Srbiji posle izručenja iz Belgije i on može biti ispitan o tome.
Osim toga, srpska policija je zainteresovana za rasvetljavanje ubistva Radovana Stojičića, Jusufa Bulića i Milana Rajkovića, koja su se desila u Beogradu, ali i za ubistvo Vanje Bokana u Atini. Ostala ubistva koja spominje Knežević su počinjena u Crnoj Gori i srpski organi mogu da prikupljaju podatke.
Zakon podstiče belu kugu
Iako je trudna već šest meseci Milica T. (28), koja radi u jednom ugostiteljskom objektu u centru Beograda, i ne razmišlja o tome da otvori bolovanje. Odlazak na posao predstavlja joj veliki teret, jer je po celi dan na nogama i svaki čas mora da se sagne. Prijavljena je na minimalan iznos plate od 16.000, a drugi deo zarade prima na crno. Budući da ovaj „neformalni" deo plate nije nigde registrovan, u slučaju da mora na bolovanje, Milica bi morala da živi od „minimalca".
Ma koliko to neobično zvučalo, može se reći da Milica još i ima sreće, jer je poslodavac, kada je saznao da je u drugom stanju, nije otpustio. U tom slučaju bi Milica imala pravo samo na jednomesečnu nadoknadu koju bi primala preko Nacionalne službe za zapošljavanje.
Kako su nam tu objasnili novim zakonom o zapošljavanju i osiguranju, koji je stupio na snagu 23. maja, nije predviđena mogućnost da se isplata novčane naknade nastavlja za vreme privremene sprečenosti za rad zbog održavanja trudnoće, odnosno bolovanja.
To znači da se trudnice koje su ostale bez posla, a primorane su da održavaju trudnoću, tretiraju kao i svi ostali radnici koji su u toku bilo koje bolesti dobili otkaz. Zakonodavac je u ovom slučaju izostavio činjenicu da žene u drugom stanju, čak i ukoliko im se poboljša stanje, ne mogu da nađu posao, jer ne postoji poslodavac koji bi ih zaposlio.
U Nacionalnoj službi za zapošljavanje objašnjavaju da oni samo postupaju u skladu s pravilima novog zakona koji, kako ističu, nisu oni usvojili.
Zakon o zapošljavanju i osiguranju, koji je i po drugim odredbama mnogo rigorozniji od prethodnog, bez mnogo halabuke usvojila je skupština krajem maja i to na predlog Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja. Ipak, kako nam je rečeno u ovom ministarstvu, pitanje naknade trudnicama koje ostanu bez posla uskoro će biti rešeno „na neki način" i sporne odredbe će biti izmenjene. Ubuduće će, ipak, sve ove žene primati naknadu sve do isteka bolovanja, a i u toku porodiljskog odsustva.
Resori sada nisu tema
Država zakonom o amnestiji želi samo da pruži ruku mladima u zemlji i dijaspori i nema razloga da se oko njega diže tolika buka. Od krivičnog gonjenja biće amnestirani svi državljani Srbije koji vojnu obavezu nisu regulisali na zakonom predviđen način. To podrazumeva povlačenje krivičnih prijava i obustavu sudskih postupaka - poručuje u intervjuu za "Novosti" inicijator ovog zakona ministar dijaspore Srđan Srećković.
On kaže da zakon o vojnoj obavezi, koji će na jesen biti usvojen sinhronizovano sa zakonom o amnestiji, predviđa da vojni obveznici koji su napunili 30 godina automatski prelaze u rezervni sastav, što je prelazno rešenje do potpune profesionalizacije vojske.
Zakon ne predviđa mogućnost otkupa vojnog roka, jer to nije u skladu sa Ustavom, rekao je Srećković. Povodom najave izmene izbornih zakona kako bi predstavnici dijaspore dobili svoja mesta u Skupštini, ministar za dijasporu kaže da će to ministarstvo predložiti nova rešenja za glasanje u inostranstvu, jer su dosadašnja bila skupa, a izlaznost simbolična.
Govoreći o položaju srpske manjine u Albaniji, Srećković je rekao da se prava pripadnika srpskog naroda u Albaniji drastično krše i da je to godinama išlo dotle da su naši sunarodnici bili primorani da uzimaju čak i albanska prezimena. „Otvaranjem konzulata u Skadru jasno bismo stavili do znanja našim sunarodnicima da Srbija stoji iza njih."
- Ubeđen sam da će se položaj Srba u regionu brzo popravljati, jer je to obaveza svih zemalja koje teže EU. Prvim zakonom o dijaspori i Srbima u regionu, koji treba da bude usvojen na jesen, predviđeno je i formiranje Saveta za Srbe u regionu na čijem čelu će biti predsednik Tadić. Cilj Srbije jeste da bude lider u stvaranju dobrih odnosa među susedima.
- Dijaspora ni ove godine nije izneverila!, izjavio je Srećković odgovarajući na pitanje na koji način dijaspora može da pomogne Srbiji u ekonomskoj krizi. "Tri miliona naših ljudi iz celog sveta svakog dana u proseku pošalje 14 miliona dolara i očekujemo da u zemlju po ovom osnovu uđe čak pet milijardi dolara. Procena je da će svaki punoletni građanin Srbije u 2009, od deviznih doznaka dijaspore prihodovati oko 770 dolara."
Srećeković je izrazio nadu da odnosi u vladajućoj koaliciji nisu ugroženi i da je SPO spreman za svaki dogovor sa koalicionim partnerima koji uvažava političku realnost i vodi ubrzanju reforme javnog sektora i racionalizaciji državne uprave, ali da do sada takvih razgovora nije bilo.
- Nezahvalno je prognozirati da bilo koja tranziciona vlada može da opstane četiri godine, ali u vremenu ekonomske krize izazivanje bilo kakve političke nestabilnosti bilo bi neodgovorno i ja u ovom trenutku ne vidim nijedan razlog da Vlada ne opstane pun mandat.
Skandalozno: Upravnik CZ-a uzeo od države dva stana
Miroslav Micić, upravnik Centralnog zatvora u Beogradu, dva puta je u poslednjih sedam godina uzeo po stan od države i otkupio ih po cenama višestruko nižim od tržišnih, otkriva Pres!
Micić je najpre kao major Vojske SCG 2002. godine po povlašćenim uslovima otkupio garsonjeru u beogradskom naselju Cerak, koju je potom prodao, da bi 2006. od Vlade Srbije za samo 50.000 evra otkupio stan od 94,23 kvadrata na Bežanijskoj kosi.
Kako Pres otkriva, Miciću je kao samcu Ministarstvo odbrane na korišćenje dodelilo garsonjeru od 31 kvadrat na Ceraku. On je ovaj stan otkupio 2002. godine dok je bio upravnik Vojnog zatvora koji se nalazio u nadležnosti Ministarstva odbrane SCG, a na čijem čelu je tada bio crnogorski kadar Velimir Radojević.
Micić je već 2003. godine sporazumno napustio Ministarstvo odbrane i prešao u Ministarstvo pravde, odnosno u Upravu za izvršenje zavodskih sankcija, a za upravnika beogradskog Centralnog zatvora postavljen je u aprilu 2004. godine. Stan na Ceraku je potom prodao, otišao u podstanare i ubrzo posle toga iskoristio Uredbu Vlade Srbije da bi preko Ministarstva pravde dobio i otkupio četvorosoban stan na Bežanijskoj kosi. Stan od 94,23 kvadratna metra Micić je dobio za 4.009.269 dinara, što je tada iznosilo 50.000 evra. Inače, tržišna vrednost tog stana je oko 150.000 evra. Uz sve to, Micić ovu bagatelnu cenu otplaćuje na kredit od 20 godina.
Sam Miroslav Micić bio je juče iznenađen otkrićem Presa, ali nam je potvrdio da je oba stana kupio preko državnih organa. On tvrdi da je sve uradio po zakonu i u celoj priči ne vidi nikakav problem.
