Izvor: Danas, 09.Apr.2016, 17:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izveštaj iz Podgorice
Obrazac spojenih sudova bio je prokletstvo postjugoslovenskih odnosa: prelivanje kriza i sukoba, podstrekivanje prekograničnog političkog ekstremizma. Jedan od retkih lidera koji je lične i partijske interese pažljivo dovodio u ravnotežu s potrebom suseda, tako da budu zaštićeni, takođe od suseda, bio je crnogorski premijer Milo Đukanović.
Umesto da ostane najdublja nacionalna trauma i Srbije >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << i Crne Gore, obostrana nezavisnost ostvarena pre jedne decenije postala je uređen okvir saradnje. Ne samo u bilaterali, nego i u širem regionalnom okviru. Bilateralni i "nacionalni" odnosi, međutim, samo su sporedna tema izbora u Srbiji, bez obzira na krizu politike i krizu vlasti u Crnoj Gori. Neizvesna budućnost Crne Gore, pre svega Đukanovića i DPS, prva je regionalna kriza, u području srpskog nacionalizma, koju nije podsticala zvanična vlada u Beogradu. Crnogorske podele trenutno podstiče ruska agentura. Sad su Đukanoviću potrebni i srpski glasovi. Crnogorski nacionalisti silom prilika vezani su za Đukanovića koji je svojevremeno preuzeo i efikasno ostvario independističku platformu. Posvetivši se evropskim i atlantskim strukturama, i konkretnim ekonomskim i političkim izazovima, odbacio je preživele tradicije i istorijske podele. Srbima sad može objasniti da će integracije ograničiti suverenitet same po sebi, i obezbediti novo jedinstvo sa Srbijom i BiH, u Evropskoj uniji. Srećom, bizarna reforma koja je pokušala da crnogorski jezik od državnog učini suštinskim pitanjem uspela je samo je delimično. Đukanovićev kredibilitet zasad mogu uverljivo osporiti samo one ugledne ličnosti koje su bile važne u referendumskom procesu, a potom ih dvorsko-partijska kamarila zanemarila ili odbacila. U svakom slučaju, do kraja godine biće izvesno da li su strateška opredeljenja Crne Gore dugoročno obezbeđena. Istovremeno je atlantska perspektiva Srbije potisnuta bolesnim kampanjama mržnje. Ostavljajući Srbiju da meditira o sibirskom blatu, Crna Gora je evro-atlantskim usmerenjem zacrtala putanju opšteg razvoja napokon precrtavši 1948, simbol suicidalnog nasilja koje je usledilo nakon revolucionarnog nasilja.
