Izvor: Blic, 31.Okt.2009, 06:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gospodar
Oni koji danas u Crnoj Gori slave punoletstvo mogu da kažu da nikada nisu upoznali drugog vladara do Mila Đukanovića. U poslednjih 18 godina, gotovo u kontinuitetu, Đukanović je bio četiri puta predsednik vlade, peti mandat je počeo, i jednom predsednik države. Kratku pauzu od godinu dana, kada je bio „samo” predsednik vladajuće Demokratske partije socijalista, iskoristio je da za rekordno vreme zaradi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << svoj „prvi milion” i osnuje pet firmi.
Obaranje rekorda se tu ne završava, jer Đukanović je na svoj 29. rođendan (15. februara 1991. godine) postao najmlađi premijer u Evropi. Takođe, jedini je od političara iz bivše jugoslovenske komunističke nomenklature ostao dan-danas na vlasti. Upućeni kažu da se u Crnoj Gori ništa ne događa mimo ili protiv volje čoveka koga, kako kaže legenda, u kabinetu oslovljavaju sa „gospodaru”, sledeći tradiciju iz vremena kralja Nikole.
Iz mnogobrojnih političkih okršaja i afera Milo Đukanović izlazio je čini se sve jači, a danas, sa sigurnošću „demokratskog premijera” u koga se uzda Zapad, preti da će tužiti i italijanskog tužioca za borbu protiv mafije zbog tvrdnji da je istraga o krijumčarenju cigareta u Italiju obustavljena jer Đukanović uživa diplomatski imunitet. Za Đukanovića nikada nije bilo ni šverca, ni istrage, ni optužnice. Danas Đukanović sa samouverenom drskošću u parlamentu kaže da mu je čovek sa Interpolove poternice drag prijatelj: „To što je taj čovek (Subotić) osumnjičen, za mene ne znači da treba da prekinemo prijateljstvo”, rekao je Đukanović.
„Nema optužnice, niti poziva na imunitet, i zato nemojte da prenosite neistine. Imate mogućnost da okrenete broj telefona u Bariju, ionako nazivate svako malo i prenosite sve što ne valja”, rekao je pre neki dan.
Rođen je u Nikšiću 15. februara 1962. godine u dobrostojećoj porodici. U Podgorici je završio gimnaziju i Ekonomski fakultet. Porodici je uvek ostao odan, a njeni su članovi zajedno s njim napredovali u karijeri i bogatstvu. Otac Radovan je pred sinom Milom položio zakletvu posle izbora za sudiju Vrhovnog suda. Brat Aco, čije se ime uvek pominjalo u ekskluzivnim poslovima trgovine deficitarnom robom i benzinom, većinski je vlasnik podgoričke "Prve banke”. Upravo kupovinom akcija ove banke Đukanović je 2007. godine javno "zaradio” svoj prvi milion. Aco je prošle godine Milovom sinu Blažu poklonio 412 kvadrata poslovnog prostora u Podgorici. Blažo ih iznajmljuje "Prvoj banci” za mesečnu kiriju od, kako su pisali mediji, 11.000 evra. Milova sestra advokat Ana Kolarević takođe je akcionar "Prve banke”.
Tokom devedesetih Đukanović je bio jedan od glavnih saboraca Slobodana Miloševića, a onda je 1996. postao jedan od njegovih glavnih neprijatelja i prijatelj lidera srpske opozicije (Zoran Đinđić je u vreme NATO bombardovanja kod njega pronašao zaštitu). To mu je omogućilo da postane miljenik Zapada. Bio je i jedan od najvećih zagovornika pobede nad Hrvatima u "nametnutom ratu” koji je trebalo da dovede do toga da se "za sva vremena završi zajednički život s njima”, a zbog pogleda na šahovnicu nije, kako je govorio, mogao ni šah da igra. U junu 2000. godine izvinio se Hrvatima javno a svoj gest nazvao "najboljom tačkom u biografiji”. Upućeni kažu i da su mu lično bogatstvo i poslovi sa švercom duvana od koga je izdržavana država tokom devedesetih omogućili i pobedu nad kumom i saborcem iz devedesetih Momirom Bulatovićem, kada je došlo do rascepa vladajuće stranke 1997. Do tada je bio samo izvršilac Miloševićevih naloga, a od rascepa je, kažu, postao "glavar” Crne Gore.
Još od svoje 24. godine kada je uplovio u političke vode kao plaćeni omladinski funkcioner, preko žestokog juriša na vlast u vreme Miloševićeve antibirokratske revolucije, što mu je donelo nadimak Milo Britva, pa do poslednjih parlamentarnih izbora kada je njegova koalicija osvojila apsolutnu vlast, Đukanović ide samo uzlaznom linijom.
U politiku je ušao demonstrirajući nonšalantan stil - nosio je džempere, ali je brzo uleteo u "Diorova” i "Armanijeva” odela. Epitet mafijaša počeo je da ga prati od 2001. godine kada je tužilaštvo u Bariju pokrenulo istražni postupak protiv njega i njegovih saradnika zbog sumnje za mafijaško udruživanje i šverc duvana u kome su učestvovali mafijaši iz Pulje i dvojica privrednika sa švajcarskim državljanstvom. Tvrdilo se da je u periodu od 1994. do 2002. godine zgrnuo više desetina miliona evra od šverca cigareta, da je za pranje novca bio zadužen Stanko Subotić Cane, kao i da je zarađen prihod od šverca na "putu pranja” prolazio kroz Švajcarsku, Crnu Goru, Kipar i Lihtenštajn.
Đukanovića je još strašnije javno optužio njegov bivši kum Ratko Knežević i to ne samo za šverc cigareta u Italiju već i u Srbiju, ali i za naručivanje ubistva bivšeg funkcionera srpske policije Radovana Stojičića Badže.
U zvaničnoj biografiji na sajtu crnogorske vlade, na kome dominiraju zlatna slova na tamno plavoj podlozi, ističe se da je Đukanović bio je lider Bloka za nezavisnu Crnu Goru, "pod čijim vođstvom su građani Crne Gore na referendumu održanom 21. maja 2006. godine donijeli istorijsku odluku o obnovi crnogorske nezavisnosti”. Oženjen je Lidijom, rođenom Kuč, sa kojom ima sina Blaža.
