Izvor: Večernje novosti, 25.Nov.2014, 10:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Crna Gora se odrekla same sebe

PODGORICA - Današnja i zvanična Crna Gora, obolela od aktivnog neznanja i zaborava odrekla se same sebe.Postala je pomahnitali Montenegro, autistična država, put za nigde, mrziteljka svega što je srpsko. Srpski jezik nosi znanje, iskustvo, istorijsko i poetsko sećanje, zato je za novoprojavljenu montenegrinsku duhovnost taj jezik opterećenje, isto onako kako su za nju srpski junaci i heroji poput Gavrila Principa teroristi, kako to to pre nekoliko dana izjavi >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Milo Đukanović. Ovo u razgovoru za "Novosti" kaže Vesna Todorović, jedna od 26 nikšićkih profesora koji su pre deceniju počeli borbu za odbranu srpskog jezika u Crnoj Gori. Na pitanje kako danas gleda na te dane, odgovara: - Za razliku od mnogih, mi smo shvatili da je preimenovanje nastavnog predmeta Srpski jezik u Maternji samo prva i početna faza u brisanju srpskog jezika iz školskih programa, Ustava i svesti ljudi u Crnoj Gori. Da bi stvar još bila apsurdnija, ime nastavnog predmeta je promenjeno nezakonito, odluka o toj promeni niti je postojala, niti je objavljena u "Službenom listu", kako to zakonska procedura zahteva. To što je takav nezakoniti rad Ministarstva prosvete za posledicu imao gubitak elementarnih prava na rad i egzistenciju 26 profesora i njihovih porodica i uneo neviđeni haos u školski sistem, nikoga nije bilo briga. Režim se žestoko obračunao. Da li je to bila "osveta" loših đaka? - Mi smo, ne tražeći to, nekako spontano i neočekivano "izašli iz sistema", srpski jezik nas je obeležio, i kao sve što je utemeljeno i istinito dao nam snagu. Tada je crnogorska vlast, bezidejna, stvaralački nemoćna i totalitarna, bila prestravljena našim postupkom. U svojoj suludosti nas je zbog naše građanske odvažnosti i hrabrosti da jasno i javno posvedočimo njen varvarski karakter, njeno samoljublje i njen gubitak istorijskog pamćenja, proglasila državnim neprijateljima. Ne bih rekla da je to bila osveta loših, već ideološki opterećenih i zaboravnih đaka. Usledili su otkazi, ostali ste bez posla. - Prvo je u Nikšićkoj gimnaziji otkaz dobilo nas šest profesora srpskog jezika. To je dovelo do potpunog urušavanja nastavnog procesa u školi. Nama se pridružio veliki broj kolega (od 65 stalno zaposlenih profesora, 42 profesora su prestala da izvode nastavu), nastavu je bojkotovalo i 900 (od ukupno 1.100) đaka Gimnazije. Protestu su se ubrzo pridružili i profesori drugih srednjih škola u Nikšiću, kao i profesor srpskog jezika iz Herceg Novog, sada počivši Vuko Velaš. Tada su vlasti izvršile pritisak, ljudi nisu bili spremni da stradaju do kraja, ostalo nas je ukupno 27, iz Gimnazije 17 i 10 iz drugih škola, dobili smo otkaze i većina nas ni za deset godina nije uspela da nađe nikakav posao u Crnoj Gori. Pokušali ste problem naučno da rešite, očekivali ste pomoć opozicije. - Istina je veoma jednostavna, crnogorski jezik ne postoji kao lingvistička činjenica. Ipak je, prostom većinom u crnogorskom parlamentu, glasanjem vladajućih stranaka uz svesrdnu pomoć opozicionog Pokreta za promjene i njihovog lidera Nebojše Medojevića srpski jezik izbačen iz Ustava, a na njegovo mesto uveden tzv. crnogorski jezik. Znamo da nauka ne prihvata, ili ne bi trebalo da prihvata političke razloge ili političko delovanje koje se kosi sa istinom. Nažalost, opozicioni političari, koji u parlamentu predstavljaju srpski narod, zaboravivši tu malu i prostu činjenicu, 2011. prihvatili su i potpisali sa tadašnjim premijerom Igorom Lukšićem sporazum o imenu crnogorsko-srpski hrvatski i bosanski jezik za najvažniji predmet u školskom sistemu. Ali već 2013, na insistiranje NVO Matica crnogorska, Ustavni sud je poništio to rešenje, navodeći da je za taj predmet zakonito i ustavno samo ime crnogorski jezik. Politički projekat novog, državnog crnogorskog jezika je zaokružen i završen. Treba otvoreno i jasno reći da naša deca danas u školama ne uče srpski jezik, niti čitaju srpsku književnost. OŠTAR REZ MEĆU PISCIMA - Uvođenjem tzv. crnogorskog jezika napravljen je oštar rez između crnogorskih i srpskih pisaca u Crnoj Gori, ja bih rekla na štetu onih koji su se opredelili za novi, politički jezik. Time su oni opasno suzili broj svojih čitalaca, kao i tiraž svojih knjiga.Na drugoj strani, srpski pisci, oslonjeni na bogato iskustvo i tradiciju, čitaju se i na širem području, pa imaju i bolju perspektivu. Istina je i da su srpski pisci izbačeni iz crnogorskih školskih programa, a po prirodi stvari ono što se potiskuje i proganja, na neki čudan način biva snažnije, uverljivije i životnije.

Nastavak na Večernje novosti...