Izvor: Glas javnosti, 01.Jun.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Crkva i država
Prošle nedelje je u Baru održan Međunarodni naučni skup pod nazivom ‘’Pravni položaj crkava i verskih zajednica u Crnoj Gori danas’’. Na skupu su učestvovali i svoje referate saopštili referentni stručnjaci iz petnaestak država. Interesantno je da je i državna vlast Crne Gore na svoj način podržala i učestvovala u njegovom radu. Predsednik Filip Vujanović se skupu obratio preko svog izaslanika prof. dr Sonje Tomović-Šundić kao savetnika za ljudska prava. Premijer Milo >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << Đukanović se skupu obratio pismom. Ministri finansija i pravde su poslali svoje zamenike. Gradonačelnik Bara Žarko Pavićević bio je pokrovitelj skupa. Prisustvovalo je nekoliko ambasadora i opunomoćenika evropskih organizacija u Crnoj Gori. Može se slobodno reći da skup takvog nivoa odavno nije održan u Crnoj Gori. Imao sam tu čast da budem jedan od učesnika takvog skupa.
Opšti je utisak da u Crnoj Gori sazreva svest o potrebi ulaska u savremene pravne tokove i poštovanje međunarodnih standarda kada je u pitanju pravni položaj crkava i verskih zajednica, a posebno Mitropolije crnogorsko-primorske i tri kanonske pravoslavne eparhije.
Nakon poluvekovnog ubijanja Boga u ljudima i stravičnog gonjenja Crkve, u Crnu Goru su početkom devedesetih godina polako počele da pristižu ograšja svakakvih, pa i verskih sloboda. Nažalost, to nije dugo trajalo s obzirom na to da se skoro dvadeset godina sa nekoliko važnih državnih adresa napre tajno, a potom javno forsiralo formiranje i propagiranje raspopske sekte u Crnoj Gori. I ne samo što je na taj način nanošena šteta Mitropoliji crnogorsko-primorskoj nego se na najgori mogući način manipulisalo i verskim i nacionalnim osećanjima građana. Pravo je čudo da u bratskim i komšijskim raspravama na tu temu, s obzirom na mentalitet Crnogoraca, nije palo na desetine ljudskih glava. Nema statističkog zavoda koji bi danas prebrojao koliko je majki u Crnoj Gori sa svojim zakonitim muževima rodilo više nacija. Dešavalo se i dešava se da su jedna majka i jedan otac za nekoliko godina braka rodili po nekoliko nacija - Srbina, Crnogorca, Jugoslovena, Evropejca!?! A onda su se po tome i verski i antiverski opredeljivali. I tako smo došli do toga da je Crna Gora danas - ‘’podeljena zemlja’’.
Mnogi su, nažalost, u svemu tome videli svoju šansu. Zagovornici ideje o nezavisnoj Crnoj Gori su, na taj način i u dugom procesu, zaokruživali biračko telo za referendum. Anonimusi su videli svoju šansu da dobro zarade bez motike i to tako što će, bez ikakvih referenci, postati portparoli, analitičari, sociolozi religije, predsednici stranaka isl. Rimokatolici su se dobro ponadali da će Crnogorci preko raspopa konačno postati ‘’crveni Hrvati’’ te da će tako ostvariti hiljadugodišnji san o prodoru rimsko-papske vere duž čitavog Jadranskog mora i njegovog zaleđa u Crnoj Gori.
Ali, ne vredi. Konačno se shvata da sve to mora da ostane iza nas. Toj činjenici su se obradovali svi osim crnogorskih raspopa i njihovih sledbenika.
U Crnoj Gori će vrlo brzo morati da započne dijalog između Crkve Hristove, drugih verskih zajednica i države po Hristovim načelu da Božje pripada Bogu, a carevo caru. A tog dijaloga ne može biti dok se ne poništi uverenje o raspopskoj registraciji i dok se tzv. CPC ne preimenuje u neku novu versku zajednicu. Moja malenkost je predložila i rešenje. U duhu slobode veroispovesti, načela odvojenosti crkava i verskih zajednica od države, kao i poštovanja zakona oni slobodno mogu da ponesu naziv - ‘’Crnogorska hrišćanska crkva’’. Mi u pravnom smislu nemamo ekskluzivno pravo na pridev ‘’crnogorski’’ ni na imenicu ‘’crkva’’, ali imamo na pridev i dostojanstvo - ‘’pravoslavnih’’. Tu činjenicu svaka država, pa i Crna Gora, mora da poštuje. O tome ko je deo Pravoslavne Hristove crkve odlučuje Crkva, a ne policijska stanica u Cetinju. To je za neke bilo teško da shvate, ali moraće!
