Izvor: Politika, 21.Jan.2011, 23:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lovci na svemirsko blago
Meteor izuzetnog sjaja, koji se 12. novembra pojavio na nebu Srbije, eksplodirao je 28 kilometara iznad Bujanovca i Preševa i bio je težak nekoliko tona, otkriva grupa mladih naučnika iz Beograda
Blesak eksplozije bio je hiljadu puta sjajniji od svetlosti punog meseca. Svemirsko blago se potom raspršilo u hiljade komada nad krajnjim jugom Srbije, a za njime i dalje traga grupa mladih kosmičkih forenzičara iz Beograda. Meteor izuzetnog sjaja, prečnika oko jednog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << metra i težak nekoliko tona, 12. novembra prošle godine, eksplodirao je u 19.27 časova na nebu između Bujanovca i Preševa, na visini od oko 28 kilometara.
– Svemirske supersile ulažu milijarde dolara da bi pokupile uzorke s drugih nebeskih tela, a ovo je poklon s nebesa – kažu Igor Smolić i Branimir Acković, saradnici Instituta za fiziku i Astronomske opservatorije u Beogradu.
Oni su deo tima koji još čine dr Milan Bogosavljević i dr Oliver Vince.
Takva prirodna pojava događa se jednom u 100 godina nad teritorijom Srbije i razume se da niko iz naše zemlje nema iskustva u potrazi za nebeskim dragocenostima na terenu.
– Njihovo pronalaženje je od izuzetnog naučnog značaja, zato što oni kriju tajne o uslovima koji su vladali pre 4,5 milijarde godina, kada se formirao Sunčev sistem. Krenuli smo u istraživanje čim smo čuli vest o čudnoj pojavi. Ispostavilo se da je usledila prava detektivska priča. Najpre smo morali da otkrijemo gde je meteorit eksplodirao, a to bi nam pomoglo u određivanju tačne lokacije gde su ostaci pali. Tačno vreme eksplozije smo odredili na osnovu odbleska svetlosti bolida na oblacima iznad Beograda, koji su snimile kamere Petničke meteorske grupe, instalirane na zgradi Instituta za fiziku u Zemunu – prisećaju se prvog traga kojeg su se domogli.
Srećna okolnost bila je ta da je nedelju dana pre „silaska našeg meteorita”, na Astronomskoj stanici Vidojevica kod Prokuplja, uključena takozvana kamera za celo nebo, nalik osetljivom CCD fotoaparatu, sa širokim vidnim poljem koja automatski fotografiše 24 časa dnevno.
– Iako smo pretpostavljali da snimak postoji, morali smo da zamolimo Miodraga Sekulića iz Niša da ode do Vidojevice i preuzme snimak jer internet veza još nije bila u funkciji – objašnjavaju naši sagovornici.
Tokom iste večeri, javio se prijatelj i kolega Korado Korlević iz astronomske opservatorije Višnjan na Istri, sa idejom da treba potražiti podatke u Republičkom seizmološkom zavodu, jer je mnogo očevidaca čulo i snažnu detonaciju. Sa četiri seizmološke stanice dobili su podatke o vremenima kada je zvuk eksplozije stigao do svake od tih stanica. Iskusni seizmolog Stepa Petrović Čačić, u šumi signala od zemljotresa nakon potresa u Kraljevu, prepoznao je neuobičajene signale.
Kombinujući ove podatke, mladićima postaje jasno da se eksplozija desila nad samim jugom Srbije. Tada odlučuju da otputuju u Bujanovac. Odredili su mesto eksplozije, ali ne i tačnu lokaciju kuda su parčići odleteli.
Nisu imali nikakve informacije sa prostora južno od Vranja, iako su svi njihovi proračuni pokazivali da se eksplozija dogodila baš tamo.
– U međuvremenu saznajemo da postoje očevici i u Skoplju, koji prijavljuju da se pojava dogodila severno od makedonske prestonice. Dok smo iz Beograda putovali ka jugu, zastajali smo na benzinskim pumpama, kako bismo pronašli još nekog svedoka ili video-zapise s kamera za nadzor. Shvatili smo da će nam pravna procedura za pregledanje zapisa s kamera biti problem. Jedna velika korporacija iz Nišaima u posedu video-zapis sa svojih sigurnosnih kamera o letu dva dela meteorita. Mi smo videli taj materijal, ali nam on nije ustupljen jer još čekamo da se potpiše klauzula o poverljivosti prilikom konačnog preuzimanja snimka. Ali i uvid u taj snimak nas je uverio da smo na pravom tragu – objašnjavaju naši sagovornici.
Peti dan posle pojave meteora, u Bujanovcu supronašli očevice koji nisu primetili sam let meteorita, već izuzetno snažan blesak. Kao da je neko blicnuo na nebu. Blesak je, na osnovuizjava očevidaca, na tren pretvorio noć u dan.
– To je značilo da se eksplozija odigrala upravo iznad njihovih glava.
Potom su, u toku večeri, stigli pred vojnu bazu „Jug”. Dežurni oficir je bio zatečen nenajavljenom posetom svemirskih detektiva, pa ih je poslao u komandu u Vranju.
– Na osnovu do sada poznatih parametara, znamo da kamenje treba tražiti južno od Preševa, ali sužavanje lokacije najverovatnijeg pada zahteva dodatne analize. Moguće je da je deo meteorita završio na Kosovu i u Makedoniji.
Kada i to učine, organizovaće potragu za ostacima meteorita. Biće to naučna ekspedicije koja podrazumeva pročešljavanje terena od nekoliko kvadratnih kilometara.
Forenzičari tvrde da vanzemaljsko kamenje sa nebesa nije opasno po ljude. Najveći komadi su verovatno veličine ljudske pesnice, a dosadašnja svetska iskustva s meteoritima pokazala su da ne sadrže bilo kakve opasne elemente po zdravlje.
– Mnogo veća opasnost može da se krije od kasetnih bombi u tom regionu – tvrde naši sagovornici.
Aleksandar Apostolovski
-----------------------------------------------------------
Trka kolekcionara za vanzemaljskim parčićima
Kada na nekoj tački planete padne nebesko kamenje, lovci na meteorite raštrkani po svetu kreću u samostalnu potragu. Jer, osim naučne, nebesko kamenje ima kolekcionarsku vrednost. U svetu postoje privatni kolekcionari koji otkupljuju ostatke, ali naši sagovornici tvrde da prodaja delova meteorita nije previše unosan biznis. Mnogo su važniji muzeji nauke širom sveta koji ih izlažu kao eksponate.
-----------------------------------------------------------
Najveći pao u Namibiji
Meteori su nazivi za svetlosnu pojavu na nebu, dok su meteoriti mala astronomska tela koja su završila na Zemlji. Do sada je u najrazličitijim delovima planete pronađeno oko 38.000 meteorita. Hoba meteorit pronađen u Namibiji n jveći je meteorit otkriven na Zemlji. Mada zbog velike mase i dimenzija (2,7 x 2,7 x 0,9 metara) nije pomeran s mesta gde je pronađen, niti mu je izmerena masa, procenjuje se da teži oko 60 tona. Pretpostavlja se da je na površini Zemlje već 80.000 godina.
objavljeno: 22.01.2011
