Izvor: Politika, 27.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bezbednost i putevi su preduslov opstanka
Reporter „Politike” u poseti selima i policijskim punktovima u Kopnenoj zoni bezbednosti: incidenata sada nema, ako se ne računaju slučajevi kada Albanci zalaze ovamo u šume i seku drva u srpskim zabranima
Merdare, Borovac, Matarovački vis – Kad se od Kuršumlije krene uz Kosanicu, magistralom koja vodi ka Kosmetu, sa svakim pređenim kilometrom saobraćaj je primetno sve gušći i gušći. Ovo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zapažanje nam potvrđuje i naš pratilac Dragan Grujić, načelnik odeljenja policije: kaže da se prema Prištini, Mitrovici i drugim mestima, kao i obratno, svakim danom kreće sve više vozila.
Od Rudara, dok nas prati prava snežna vejavica, sustižemo mnogobrojne šlepere koji stoje pred uzbrdicama. Na administrativnom prelazu kod Merdara slična slika: što na pregled, što zbog klizavog kolovoza, čeka kolona vozila.
Svraćamo u policijsku baraku, dežurni nas primaju ljubazno i nude stolicu kraj „smederevca", iz kojeg se širi prijatna toplota. Uto eto čistača snega, a za njim šleperi nastavljaju put. Gore, na nadvožnjaku, primećujemo oklopni transporter. Policajci kažu da to pripadnici Kfora neprestano osmatraju obe strane. Stotinak metara dalje je punkt kosovske policije.
Posle okrepljenja, nastavljamo put. Vozač Vlada Tošković majstorski „kormilari” svojim „landroverom" po raskvašenom putu. Prolazimo kroz Merdare. U proleće 1999. godine, avioni NATO-a na ovo naselje bacili su desetine raketa, granata, kasetnih bombi... Posle agresije, ovde je izgrađeno tridesetak kuća, škola, mesna zajednica... Ali, primećujemo, ima i krovova s kojih se ne vije dim. Na prelazu na administrativnoj liniji posao je našlo tek nekoliko meštana, pa se iz ovog siromašnog kraja ljudi još uvek odseljavaju.
Iznad je selo Brovac, na oko 700 metara nadmorske visine. Na jednom ćuviku je žandarmerijska osmatračnica. Kad je lepo vreme, kaže nam dežurni osmatrač, vidi se čitavo Kosovo polje, sve do Podujeva i Gazimestana, do Batlavskog jezera i sela u kojima su donedavno živeli isključivo Srbi: Kosovsko Merdare, Hrtica, Livadica, Dubnica... Incidenata sada nema, ako se ne računaju slučajevi kada Albanci zalaze ovamo u šume i seku drva u srpskim zabranima.
Na maloj zaravni zatičemo ogroman buldožer i grupu žandarma. Drobi se kamen za nasipanje puta koji se gradi odavde preko Mačje Stene do Trpeza, gde je druga policijska baza. Već je urađeno oko četiri kilometra, ostalo je još petnaestak. Policijska uprava i opština Kuršumlija rade zajednički. Povezuju sela i baze u ovom bespuću. Do sada se išlo okolo, od Rače preko Dobrog Dola, skoro 50 kilometara. Načelnik prokupačke policijske uprave Slobodan Đurić kaže da se slično radi i na drugoj strani – od Krtoka prema Orlovcu, gde je severna baza, koja je ove jeseni uređena. Pomažu i seljaci, kaže.
Oko Kuršumlije, iznad koje se proteže 108 kilometara duga Kopnena zona bezbednosti, gotovo svuda je bespuće. Do Dabinovca, Vukojevca, Prevetice, Ravnog Šorta, Mačje Stene, Trpeza i drugih mesta po obroncima Kopaonika i Radana ne može da se dođe čim počnu kiše i snegovi. U selima obitavaju samo staračka domaćinstva.
Prelazimo na sever, uz veliki uspon, ka Matarovačkom visu. Na njemu je 1912. godine srpska vojska izgradila osmatračnicu i sa nje uputila prve topovske plotune ka Kosovu polju. Tako je počeo Prvi balkanski rat u kojem su oslobođeni Kosovo i Metohija. I sada je tu osmatračnica. Sa nje se vide Goleš, Šara, Prokletije...
Mi svratismo niže, u bazu žandarmerije. U kontejnerskom naselju je sve „pod konac" – i komfor je na zavidnom nivou: centralno grejanje, topla voda, TV sala, okolo igrališta, zelenilo. Donedavno su ovde bili smešteni pripadnici Vojske Srbije.
Naši sagovornici listom ističu da je preduslov očuvanja mira u ovim krajevima da stanovništvo ostane na svojim ognjištima. A saobraćajnice, koje bi povezale naselja, u ostvarenju tog plana su prvi zadatak.
D. Borisavljević
[objavljeno: 28/11/2008]
