Izvor: RTS, 02.Dec.2019, 20:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prosjačenje, prinudni rad i prostitucija – ropstvo današnjice
Broj žrtava trgovine ljudima raste - sve je više radno eksploatisanih muškaraca u građevinskoj, i žena u tekstilnoj industriji. To pokazuje istraživanje nevladinih organizacija iz regiona koje na Međunarodni dan ukidanja ropstva poručuju - ono postoji i danas, ali menja oblike. Navode da su i dalje žrtve trafikinga većinom seksualno eksploatisane žene. Pored identifikacije žrtava, najveći problem je podrška koja im je neophodna nakon izlaska iz lanca trgovine, a ona često >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << izostane.
Trgovina ljudima na Balkanu poslednjih godina ne prelazi granice - istraživanja nevladinog sektora pokazuju da su žrtve većinom domaći državljani, eskploatisni u svojim zemljama.
Među njima sve više je dece - uzrasta 12 do 13 godina. Dečaci i devojčice koriste se za prosjačenje, prinudni rad i prostituciju.
"Krivi su regruteri, koji su u BiH sve češće roditelji koji se ne procesuiraju nego se slučaj spušta na najniži nivo pravosuđa gdje se radi o prekršaju, gdje se roditeljima naplati kazna od 100 evra, pa im se vrate djeca i opet ih eksploatišu", upozorava Amela Efendić iz Međunarodnog foruma solidarnosti BiH
Upravo slučajevi u kojima su optuženi srodnici stižu do javnosti u Crnoj Gori. Ne i oni u kojima je reč o organizovanom kriminalu.
Tokom prošle godine identifikovane su svega četiri žrtve trafikinga, što je, tvrde upućeni, daleko od realnosti.
"Jedan ohrabrujući podatak – ovog meseca u jednoj policijskoj akciji uhapšeno je 12 osoba, koje su se provobitno teretile za trgovinu ljudima sada se sumnjiče za krijumčarenje ljudi, u grupi i dva policajca što govori o sprezi institucija, nažalost, sa ovom problematikom", ističe Maja Raičević iz Centra za ženska prava u Crnoj Gori.
Otežavajuća okolnost je i to što žrtva to zvanično postaje tek pravosnažnom presudom.
Praksa u Srbiji je nešto svetlija - žrtve se lakše identifikuju, zakonski okvir je, kažu dobar.
Praksa, međutim, pokazuje da sudski postupci traju duže od tri godine, a da oštećeni tokom njih najmanje sedam puta ponavljaju kroz šta su prošli u lancu trgovine ljudima. Epilog su blage kazne - prošle godine polovina osuđenih dobila je zatvor od tri do pet godina.
"Sudije su često uzimale u obzir olakšavajuće okolnosti, često pokazivale više razumevanja za trafikera nego za žrtvu. Da li ima dece, pa je to olakšavajuća okolnost, a vrlo verovatno da ako je to uradio drugom ljudskom biću, da će i svom detetu", napominje Jasmina Krunić iz NVO Astra Srbija
Napredak u borbi protiv trgovine ljudima, veruju, donela bi jača regionalna saradnja, ali i uvođenje nezavisnog tela koje bi se bavilo rezultatima u toj oblasti i predlozima koji bi smanjili broj žrtava.
Pogledaj vesti o: Međunarodni dan žena
.jpg)
