Izvor: RTS, 08.Mar.2015, 20:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Petrijin venac" u 21. veku
Međunarodni dan žena Srbija dočekuje s podatkom da na selu živi oko milion i po žena, koje su i dalje među najugroženijim socijalnim grupama. One su uglavnom neobrazovane, ekonomski zavisne od muškaraca, zdravstveno ugrožene, s neprimetnim učešćem u javnom i političkom životu.
Odvajkada njihov radni dan traje >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i po 15 sati, bez plate, bolovanja, godišnjih odmora. Za Gordanu Stošić iz okoline Vranja nema ni 8. marta ni drugih praznika.
"Ujutru ustajanje, obavljanje poslova u plasteniku, na otvorenom, pa doručak, pa opet posao", priča Gordana Stošić iz Donjeg Vrtogoša kod Vranja.
I na 12 kilometara od centra prestonice slične životne priče.
"Dok sam bila mlađa radila sam još više, sad radim još – kopamo, zalivamo, sejemo, beremo, prodajemo, mladi sad to neće da rade", kaže jedna žena iz Velikog Sela.
Među ženama sa sela često su tabu teme nasilje u porodici i zdravstveni problemi. Daleko od gradova i ambulanti, kod lekara idu samo u slučaju krajnje nužde.
Zbog teškog fizičkog rada u lošim vremenskim uslovima, najčešće boluju od oštećenja sluha, respiratornih, kožnih i imunoloških oboljenja, karcinoma.
"Rad sa pesticidima u njivama pri zemljoradnji, skrenuo bih pažnju na težak fizički rad, izloženost UV zračenju, rad u nefiziološkom položaju tela. Relativno slabija dostupnost usluga zdravstvene službe, mislim na stomatologe, ginekologe", ukazuje Petar Bulat iz Instituta za medicinu rada.
Malo njih zna da koristi kompjuter i poljoprivrednu mehanizaciju. Često ne mogu da se udružuju u zadruge jer nemaju imovinu, a u čak 85 odsto slučajeva isključene su iz nasleđivanja.
Istraživanje Pokrajinskog zavoda za ravnopravnost polova upravo pokazuje da 61 odsto žena u Vojvodini ne poseduje vlasništvo nad kućom, a čak četiri petine ni nad imanjem koje celog života obrađuju i uređuju.
"To je zapravo razlog zbog čega se seoske žene – još manje od urbanih, a i urbane se teško odlučuju na pokretanje sopstvenog biznisa – seoske još manje, manje od 20 odsto, zato što nemaju hipotekarni kapital", objašnjava Vesna Šijački iz Pokrajinskog zavoda za ravnopravnost polova.
Čak i podsticaji države retko do njih stižu. Tako, na primer, u Užicu, gde četvrtina žena ima vlasništvo nad imanjem, samo do dva odsto njih stignu subvencije. Zbog toga će se Ženska parlamentarna mreža boriti da seoske žene dobiju dodatne bodove za svoj rad pri dodeli podsticaja.
"Pri dodatnom bodovanju imaće prednost žene koje se bave onim aktivnostima na selu, delatnostima na selu, gde su žene najbrojnije, recimo proizvodnja, obrada, prerada mleka, proizvodnja proizvoda od mleka, gde žena ima u oko 90 procenata", naglašava Marija Obradović, koordinatorka Ženske parlamentarne mreže.
Iako se Ustavom Srbije, zakonima i Nacionalnom strategijom garantuje ravnopravnost polova, za sada ne postoje mehanizmi kojima bi se kontrolisala njihova primena i ostvarivanje osnovnih socijalnih prava žena na selu.
Pogledaj vesti o: Vranje
